Kako osušiti začinsko bilje kod kuće i zašto se isplati

Začinsko bilje ljudi koriste hiljadama godina, u kuhinji i u narodnoj medicini. Naše prabake čuvale su ga tako što su ga sušile. Sušenje i dalje ostaje najbolji način da većina biljaka zadrži ukus i lekovita svojstva za kasniju upotrebu. Bilo da vam je bašta rodila više origana nego što možete da potrošite ili ste se sa pijace vratili sa punom torbom, sušenje je najlakši put.

Zašto sušiti bilje kod kuće

Na prvi pogled deluje kao nepotreban trud. Kesica mešavine italijanskih začina u prodavnici košta sitno. Ipak, većina sušenog bilja iz marketa mesecima stoji na rafovima, a što duže stoji, to više gubi miris i ukus.

Preračunato po gramu, kupovna teglica ispada skuplja od onog što osušite sami, a sa nekoliko saksija ili jednom lejom dobijete zalihu za dugo. Domaće sušeno bilje daje jelima jači ukus i čuva novac u novčaniku.

Koje bilje se najbolje suši

Sušiti se može skoro svako bilje. Neke vrste ipak podnose taj proces bolje. Ruzmarin i majčina dušica, biljke sa drvenastom stabljikom, suše se odlično. Dobro prolaze i mažuran, žalfija i origano. Bosiljak, nana i peršun mogu da se osuše, ali izgube veći deo arome.

Koliko će ukusa ostati zavisi pre svega od metode sušenja i od toga koliko su listovi bili sveži i zdravi.

Kako odabrati bilje za sušenje

Iz sopstvene bašte bilje treba brati ujutru, čim se rosa osuši. Berite ga pre cvetanja ili baš kad cvetni pupoljci počnu da se otvaraju. Rana berba podstiče biljku da tera nove listove, a ona tik pred cvetanje daje najjaču aromu.

Na pijaci birajte živo zelen buket, bez ugnječenih i oštećenih listova. Pre sušenja bilje operite hladnom vodom i lagano otresite. Za to je zgodna centrifuga za salatu. Listovi moraju da budu potpuno suvi pre nego što krenete, inače se javi buđ.

Načini sušenja

Sušenje na vazduhu

Ovo je najjednostavnija metoda i ne traži nikakvu opremu. Od čistog i suvog bilja napravite manje snopiće, od pet do deset grančica. Preveliki snop ne propušta dovoljno vazduha. Sušenje se tada oduži i raste rizik od buđi. Stabljike vežite gumicom ili kanapom. Snopiće okačite naopačke na hladno, suvo i tamno mesto i ostavite ih dok listovi ne postanu krti i ne počnu da se mrve. U vlažnom stanu pomaže ventilator uključen na najslabiju brzinu.

Prašinu možete da sprečite papirnom kesom. Uzmite običnu kesu za sendvič i probušite po njoj rupice, bušilicom za papir ili vrhom olovke. Snop gurnite u kesu tako da stabljike vire napolje, kesu stegnite oko njih istom gumicom i okačite.

Sušenje u rerni

Rerna na niskoj temperaturi osušiće bilje mnogo brže.

Uključite je na najnižu temperaturu, obično između 75 i 95 stepeni. Bilje operite i dobro osušite, otkinite listove sa stabljika i poređajte ih u jednom sloju na pleh. Pleh postavite na srednju rešetku i ostavite sat ili dva, uz povremenu proveru da ništa ne zagori. Listovi su gotovi čim se lako mrve među prstima.

Pre pakovanja ih ohladite na sobnu temperaturu. Rerna štedi vreme. S druge strane, toplota odnese ponešto mirisa i zelena boja izbledi. Za krajeve sa vlažnim vazduhom ovo je dobar izbor.

Sušenje u sušari za voće i povrće

Sušara radi na niskoj temperaturi uz stalno strujanje vazduha, i listovi se suše ravnomerno.

Čiste i suve listove složite na police tako da se ne preklapaju. Podesite otprilike od 35 do 45 stepeni. U zavisnosti od toga koliko vode biljka ima, sušenje traje od dva do osam sati. Povremeno pogledajte kako napreduje.

Osušeno bilje ohladite, zatim ga sipajte u teglu koja dobro dihtuje. Temperatura se precizno podešava, pa je rezultat ujednačen. Mana je cena aparata i to što zauzima prostor u kuhinji.

Sušenje u mikrotalasnoj

Mikrotalasna je zgodna za male količine, brza je i jednostavna.

Listove rasporedite između dva papirna ubrusa na tanjir pogodan za mikrotalasnu. Pustite je na najjačoj snazi pola minuta i proverite. Ako listovi nisu suvi, okrenite ih i nastavite u kraćim krugovima od 15 do 20 sekundi. Posle svakog kruga ih ponovo okrenite, sve dok ne postanu krti. Kao i kod rerne, deo ukusa se izgubi.

Kako čuvati sušeno bilje

Hermetički zatvorena posuda čuva aromu. Za to služe staklene ili plastične tegle sa poklopcem koji dobro prijanja, tako da ne ulaze vazduh ni vlaga. Tegle držite na hladnom i tamnom mestu, nikako iznad šporeta, pošto toplota i svetlost takođe slabe biljku.

Na svaku teglu zalepite nalepnicu sa nazivom biljke i datumom sušenja. Pravilno osušeno bilje se ne kvari, ali s vremenom slabi. Kad primetite da je posvetlelo ili da slabije miriše, vreme je za novu zalihu. Staro bilje bacite na kompost ili ga iskoristite za mirisne kesice u ormaru.

Kako koristiti sušeno bilje

Puna polica teglica čini kuvanje pravim zadovoljstvom. Ako recept traži sveže bilje, a vi imate sušeno, stavite otprilike trećinu navedene količine, jer je sušeno mnogo koncentrovanije.

Sušeno bilje može i da se povrati. Potopite ga u malo mlake vode na deset do petnaest minuta pa ga dodajte jelu. Najlepše od svega je to što možete da pravite svoje mešavine, recimo za pasulj, sarmu ili roštilj, i da ih kombinujete po ukusu. Domaća mešavina u ukrasnoj teglici je i lep poklon.