Oko 30 fondova visoko rizičnog kapitala PRATE NAŠE TRŽIŠTE I ULAŽU U STARTAPOVE

Startap kompanije u Srbiji rastu po broju i kvalitetu i danas ih je više od 500 uspešnih, koje aktivno traže svoje korisnike u svetu. Međutim, za njihov još bolji proboj potrebna je komunikacija, rekao je direktor projekta “Preduzmi ideju” Nebojša Bjelotomić.

Jedan od načina da inovativni preduzetnici poboljšaju međusobnu interkaciju, da razmene ideje i savete jesu i konferencije poput upravo završene SPLET Tech o inovacijama i inovacionom preduzetništvu.

– I kod nas u društvu je potrebna komunikacija, a u inovativnim kompanijama ona je presudna – rekao je Bjelotomić za Telegraf Biznis.

Priča o startapima u Srbiji traje poslednjih 10 godina, ali je intenzivirana u poslednjih pet, a od 2018. njihov broj je udvostručen, podseća on. Zbog toga je Srbija sve češće na svetskim listama koje mere uspešnost startap ekosistema na visokim pozicijama.

Na pitanje kada će preduzetnici prestati da za prvi posao pozajmljuju samo od najbližih, nesigurni u alternative, Bjelotomić kaže:

– Neće skoro prestati. Prvi test proizvoda jeste poverenje porodice, uglavnom oni probaju i ulože, ali da, to bi trebalo da ostane smo na početku, a ne da roditelji pokrenu ušteđevinu kako bi investirali. Naime, tu na red dolaze alternativna finansiranja, fondovi, kapital investitora.

Prema njegovim rečima, kompanije u početnoj, odnosno tzv. pre-seed fazi, lakše mogu da dođu do sredstava, ali je sledeća stepenica izazov:

– Runda do pola milona nije problematična, mislim da će dobra ideja uvek da dođe do te količine novca, ali kasnije je teže, jer nemamo dovoljno takvih startapa, a samim tim ni zainteresovanih investitora. Trebalo bi da da podignemo bazu kako bi se u kontinuitetu očekivalo da ćemo lansirati slične kompanije. Na dobrom smo putu, to je sigurno.

Navodi da već sada 25-30 fondova visoko rizičnog kapitala prate naše tržište i ulažu u naše startapove.

– Važne su liste posebno u međunarodnom smislu, upravo što sam rekao i reputacija je bitna, kada je nekome na primer potreban dodatni broj ljudi, što jeste cena rasta danas, dobro je da se Srbija percepira visoko na tim listama, jer će biti onda i izbor za takve ljude i kompanije – dodaje.

Direktorka projekta Srbija inovira, Aleksandra Popović rekla je za naš portal da su kao organizatori konferencije uspeli da okupe različite učesnike inovacionog ekosistema sa jedinstvenom vizijom – vizijom da je budućnost Srbije usmerena u pravcu tehnološkog razvoja, zasnovanog na znanju i inovacijama.

– Splet Tech je prilika za sve koji žele da pokrenu novi ili unaprede postojeći biznis, da od preko 70 govornika čuju savete i iskustva, uspešne, ali i one manje uspešne priče, kao i aktuelne tehnološke trendove koji će oblikovati ubrzani rast naše ekonomije – kaže ona.

Prema njenim rečima, konferencija bi trebalo da učini lakšim put od nečije ideje do realizacije na tržištu.

– Dobili su konkretne savete, ali i imena ko može da im pomogne, mislim da naš startap ekosistem vapi za ovakvim sadržajem. Ideja nam je da ponavljamo ovakve događaje, ali i radionice – navela je ona.

A da li svaki uspešan startap mora da bude iz IT?

– Kada kažemo danas IT ne znači da je samo inženjer, danas toliko ima posla u industriji, na primer pravnik, dizajner, muzičar. Vreme i okolnosti su drugačije, i ne možemo da ostanemo u kalupima – dodaje.

Njena upečatljiva poruka sa konferencije je:

– Bilo je mnogih koje je vredelo zapisati, ali evo da parafraziram, Đorđe Filipović je govorio o tome koliko je slobodna važna i da nema cenu. To važi za ljude u tehnološkom biznisu i pouka je da je bitno prepoznati trenutak, ideju, ali i biti spreman ponekada i da je odbiješ.

Izvor: Blic