Kako kultura oblikuje jezik i oblikuje nas

Pesma Muhameda Alija i uticaj zamenica na našu psihu.

Jezik u sebi nosi kulturne informacije koje oblikuju mišljenje i ponašanje.
Međukulturalni eksperimenti ukazuju na to da izlaganje različitim zamenicama može uticati na ljude.
Nalazi nisu ujednačeni, a istraživanja podsticanja, poznatog kao priming, često su na meti kritika.
Svesna promena jezika koji koristimo mogla bi da utiče na nas i van kratkotrajnih efekata iz eksperimenata.

U dokumentarcu Spajka Lija o čuvenoj borbi Rumble in the Jungle, pisac i dobitnik Pulicerove nagrade Norman Mejler priseća se jednog od mnogih nezaboravnih trenutaka iz života Muhameda Alija. Dok je govorio grupi studenata na Harvardu, neko iz publike ga je spontano zamolio da im kaže pesmu. Mejler se seća da je Ali na trenutak zastao, a zatim izgovorio dve reči, Ja, mi. Mejler, vešt majstor reči, oduševljeno hvali Alijevu nenametljivu rečitost i tvrdi da je to najkraća pesma na engleskom jeziku.

Ali je bio dinamična ličnost. Svojim usponom od siromaštva do bogatstva i uspehom koji je sam izgradio bio je tipičan Amerikanac, a opet globalna figura po ugledu i političkom neslaganju. Ta dinamika ogleda se i u njegovom izrazu, koji individualistički pristup sažima u kolektivistički.

O kolektivizmu i individualizmu se u ovoj oblasti mnogo raspravlja. Prema Sapir-Vorfovoj hipotezi, jezici u sebi nose posebne kulturne načine mišljenja koji podstiču one koji ih govore da usvoje određene kulturne poglede.

Razlike unutar i između kultura

Kroz tri eksperimenta, Na i Čoj su 2009. godine pokazali da su Korejci skloni kolektivizmu pri prevođenju češće koristili reč uri, koja odgovara našoj reči naš, nego reč ne, koja odgovara reči moj, u poređenju sa sunarodnicima koji su imali visoke rezultate na skali individualizma. Kada su Amerikanci i Korejci bili izloženi trećem jeziku, vezve, kojim se govori na Novoj Gvineji, Korejci su znatno češće od Amerikanaca koristili zamenice prvog lica množine.

Promena trendova

Ju i saradnici su 2016. godine pomoću alata Google Ngram analizirali zamenice prvog lica u devet jezika, u periodu od 59 godina. Ono što su otkrili bilo je fascinantno. U osam od devet jezika porasla je upotreba zamenica prvog lica jednine, što autori tumače kao dokaz rasta individualizma. Zanimljivo je da je jedini jezik u kome ovaj trend nije zabeležen bio britanski engleski. Autori smatraju da je razlog tome možda to što britanski engleski koriste i ljudi iz kolektivističkih kultura Južne i Jugoistočne Azije, ili to što su reči poput mi dobile više različitih značenja. Među ostalim jezicima bili su kineski, američki engleski, hebrejski, italijanski i ruski, a kod njih je zabeležen jasan porast upotrebe zamenica prvog lica jednine. U zaključku autori navode da je većina ispitanih kultura vremenom postala individualističkija.

Promena misli i ponašanja

Eksperimentalni istraživači opisali su načine na koje se donošenje odluka i ponašanje mogu menjati u zavisnosti od korišćenih zamenica.

Mišra i Bost mlađi su 2018. godine koristili zadatak podsticanja sa zamenicama prvog lica jednine, poput ja, mene i moj, ili sa zamenicama prvog lica množine, poput mi, nas i naš. Otkrili su da je podsticanje značajno uticalo na to koliku težinu ljudi pridaju različitim vrstama ponašanja kada procenjuju tuđi učinak na poslu. Konkretno, oni koji su bili podstaknuti zamenicama u množini i kolektivističkim načinom razmišljanja smatrali su ponašanja korisna za kolektiv značajnijim i važnijim pri proceni ukupnog učinka. Utvrdili su i da je kolektivističko podsticanje bilo povezano sa manjim značajem koji se pridaje štetnim ponašanjima na poslu. Autori smatraju da ovo može odražavati kolektivističku sklonost ka uzdržavanju od kritike. Ovo objašnjenje se može osporiti tvrdnjom da je kolektivistički način razmišljanja usmeren na učinak grupe.

Đao i Džao su 2023. godine ispitivali individualističko i kolektivističko podsticanje pomoću igre diktatora, u kojoj učesnik određuje nekoliko iznosa za sebe i drugu osobu. Koristili su i vežbu zaokruživanja zamenica koju su primenili Mišra i Bost mlađi, uz dodatni zadatak u kome su učesnici zamišljali i opisivali dva scenarija. U jednom je pojedinačni teniser igrao finalni meč, a u drugom je teniska ekipa radila nešto slično. Prema njihovim rezultatima, učesnici podstaknuti ka kolektivizmu u proseku su nudili veće iznose, a te ponude su učesnici i češće prihvatali.

Rezultati, ipak, nisu uvek bili ujednačeni. He i saradnici su 2020. godine koristili zadatak društvene vrednosne orijentacije koji su razvili Marfi i saradnici 2011. godine, još jednu vrstu igre diktatora, da bi procenili prosocijalno ponašanje u grupi učesnika. Prosocijalnost se procenjuje prema tome koliko su raspodele pravedne. Učesnicima je dodeljivano jedno od dva uputstva. U prvom uputstvu bilo je mnogo zamenice ja, recimo da će dobiti 100 dolara i da će odlučiti kako da ih podele. Drugo uputstvo napisano je bez zamenice prvog lica, samo sa navodom da se dobija 100 dolara. Suprotno očekivanjima, učesnici koji su dobili uputstvo sa zamenicom ja uglavnom su donosili prosocijalnije odluke.

Zaključak

Ova neujednačenost ukazuje na opšte probleme sa delotvornošću podsticanja. U mojoj studiji, koja se oslanjala na uokviravanje kao način izazivanja promene, otkrili smo veliku razliku između snage moralnih temelja u predviđanju prosocijalnog ponašanja i snage našeg efekta uokviravanja. Ukratko, sami moralni temelji su pouzdano predviđali ponašanje, dok su eksperimentalne manipulacije imale prolazan uticaj. Usvajanje prosocijalnih stavova i ponašanja verovatno podrazumeva mnogo više od podsticanja ili uokviravanja koje nas navodi da se ponašamo drugačije, a jezik koji koristimo može biti jedna od polaznih tačaka za promenu. Jezik je dublji od podsticaja i u sebi nosi značenja i pretpostavke. Ako naučimo sebe da ga prilagođavamo, to bi mogao biti moćan način da promenimo način na koji razmišljamo o svetu. Upravo tu mudrost Ali je, izgleda, uspeo da obuhvati sa samo dve reči.

Izvor/ Sazna više: psychologytoday.com