ŠTA SE PROMENILO ZA DVE I PO GODINE EPIDEMIJE Prof. dr Ivana Milošević za “Blic”: Obim posla nam se nije smanjio, ali sada imamo neuporedivo manje strepnje i stresa

Na samom početku epidemije, marta 2020. sa dolaskom korone u naš život „uselili“ su se i naši lekari, koji ne samo da su nas lečili, nego smo njihova uputstva, savete i prognoze pažljivo pratili. Epidemiolozi, infektolozi, virusolozi, imunolozi, anesteziolozi…Potražili smo neke od njih, te su nam otkrili gde su, šta rade, sada, kada se nalazimo u mirnijoj epidemijskoj fazi.

Infektolog-hepatolog, prof. dr Ivana Milošević, zamenik direktora Infektivne klinike UKCS otkriva za „Blic“ da je za nju leto prošlo na najlepši mogući način, kao kombinacija rada i odmora.

– Na profesionalnom planu je bilo dosta izazova, koji nisu vezani za kovid, ali je kovid i dalje tu i tome treba misliti. Onaj lepši deo leta su putovanja. Divno je što se opet putuje kao pre, što možemo da provedemo kvalitetno vreme sa porodicom i prijateljima, bez značajanijih ograničenja – počinje priču profesorka Milošević.

Obaveze se nisu smanjile, dodaje ona, naprotiv, infektivne bolesti su stalni izazov, a o tome govori i pojava majmunskih boginja širom sveta.

– Tokom leta lečimo i obolele od Groznice zapadnog Nila i drugih neuroinfkcija tipičnih za to doba godine, što je uvek veliki izazov. Klinika za infektivne i tropske bolesti sada radi klasičnu infektologiju, jer se oboleli od kovida leče u kovid bolnicama. Posebno zadovoljstvo mi predstavlja rad sa bolesnicima sa hroničnim bolestima jetre, posebno hepatitisom C, koje sada možemo da lečimo bez značajnijih ograničenja. U prethodnom periodu savremenom terapijom lečili samo 60 bolesika godišnje u celoj Srbiji. Lekovi su sada dostupni većem broju bolesnika, tako da je terapija samo u toku avgusta započeta kod 80 bolesnika u našoj ustanovi, a istu mogućnost imaju i drugi centru i Srbiji. Jasno vam je da to veći broj u jednoj ustanovi u jednom mesecu, nego ranije u celoj zemlji za 12 meseci – objašnjava profesorka Milošević

Kako dodaje, to znači i mnogo više posla, ali i ogromno zadovoljstvo što se naši bolesnici leče istim protokolima kao i u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

– Iskreno, uživam u svom poslu sa takvim mogućnostima. Obim posla nam se nije smanjio u poređenju sa početkom pandemije, ali to je sada sasvim drugi doživljaj, sa neuporedivo manje strepnje i stresa – kaže prof.dr Ivana Milošević.

Korona je i dalje tu, ne može bez praćenja brojki

Kako objašnjava naša sagovornica, bojke parti jer direktno utiču na ono čime se bavi.

– Ljudi i dalje umiru od kovida. Srećom, okolnosti sa početka pandemije, preopterećen zdravstveni sistem i brojne epidemiološke mere su definitvno iza nas. Tome je doprinela vakcinacija, dostupnost svih najsavremenijih lekova za kovid, ali i činjenica da sojevi korone koji trenutno cirkulišu, iako zarazniji, imaju afinitet za gornje respiratorne puteve, pa u manjem procentu daju pneumoniju. Ne smemo da zaboravimo da je kovid i dalje tu, da uvek postoji rizik od smrtnog ishoda kod ugroženih kategorija, jer se radi o infekciji koja nepogrešivo pronalazi slabu tačku kod obolelog. U tom smislu treba biti odgovoran prema sebi i svom okruženju, o čemu je bilo zaista dosta reči u protekle tri godine, kaže profesorka Milošević.

Teško je predvideti stvari unapred, ali…

– U stručnoj literaturi se spekuliše da je moguć scenario kao kod gripa. Bolest je tu, ostaje sa nama zauvek, ali uz odgovarajuću, moguće sezonsku vakcinu, neće biti velikih promena u našem životu i radu. Posledice kovida se sreću na različitim sistemima organa, te se u tom smislu ovom problematikom bave lekari različitih specijalnosti. Svesni smo posledica koje kovid ostavlja, izverzirani smo da ih prepoznajemo i lečimo. S obzirom na to da pandemija i dalje traje, rano je za “podvlačenje crte”, ali se nadamo da je perspektivna uz vakcinu i terapiju ipak povoljna, zaključuje prof.dr Ivana Milošević.