“PROFIT NE SME DA BUDE VAŽNIJI OD ŽIVOTNE SREDINE” Princ Filip o lepotama Srbije, ali i vezi EKOLOGIJE I BITKOINA

Prisutan je na svim bitnim događajima vezanim za kulturu, na obeležavanju svih istorijskih datuma koje treba poštovati. Ipak, njegovo javno podržavanje protesta protiv “Rio Tinta” iznenadilo je mnoge. A onda je i pojasnio svoj stav, “profit ne može biti bitniji od životne sredine”.Princ Filip u razgovoru za “Blic” kaže da nema slobodnog vremena jer mu posao od kog finansira porodicu i aktivnosti oduzimaju previše vremena, a uz to svaki slobodan trenutak trudi se da iskoristi za dela na koje ga obavezuje titula koju su mu preci ostavili u nasleđe.

– Obilazimo Srbiju i region i to je važno supruzi Danici i meni, ali posebno smatramo važnim zbog našeg Stefana. On je pravi Srbin, Karađorđević koji je rođen u Srbiji, kome je maternji jezik srpski, koji ide u srpski državni vrtić i posebno nam je značajno da od najmanjeg uzrasta upija sve što je srpsko: od istorije, duhovnosti do kulture. I Danica je izuzetno posvećena tome, a ja sam srećan što sam uspeo da omogućim sinu ono što ja nisam imao tokom odrastanja.

Zagađenje direktno utiče na naše živote
Jedna ste od najpoznatijih javnih ličnosti koja ne samo da ističe značaj ekologije, već je i angažovana na ovom pitanju. Da li je razlog za to ono što ste videli putujući po Srbiji?

– Smatram da je očuvanje životne sredine jedno od krucijalnih pitanja današnjice. Gradovi su nam sve zagađeniji, reke su sve zagađenije i ne postoji sistem adekvatne kontrole zagađenja koje direktno utiče na kvalitet života svih nas. A utiče na životne stvari, kvalitet hrane koju jedemo, vode koju pijemo ili vazduha koji dišemo. Pogledajte samo uvećanje procenta obolelih od karcinoma i drugih bolesti. Moramo podizati svest ljudi o značaju očuvanja životne sredine jer to direktno utiče na život svakog od nas, a posebno na život naše dece i budućih generacija. Zbog toga Danica i ja ekologiju smatramo jednom od važnijih tema kojom se bavimo i o kojoj želimo da govorimo.

Kako kaže, “tema ekologije i zaštite životne sredine ne treba da budu velike priče na kojima sve i ostaje”.

– Uzmimo za primer Beograd. Beogradu nedostaju parkovi, nedostaje drveće, zelene površine… Imamo delove grada gde ljudi prosto nemaju gde da prošetaju decu. Beton je svuda oko nas. Ako pogledate ovo malo parkova što imamo, videćete da se ni oni ne održavaju valjano. To je nedopustivo. Mi živimo na Vračaru, naš Stefan ide u obližnji vrtić. Posle vrtića odlazimo u park, a tamo se veoma često dogodi da je pun smeća. Ipak na to se ne može ostati nem i to jeste zastrašujuće. Naša deca ne treba da odrastaju gledajući sve to smeće oko sebe, posebno ne u parkovima u kojima se igraju. I ja, evo ako smem da iskoristim priliku, u ime svih roditelja uputio bih apel nadležnim službama da veću pažnju posvete ovom malom broju dečijih parkića koje imamo u Beogradu.

Bio sam tužan zbog otpada u rekama
U okviru vaše fondacije najavili ste da će upravo ekologija imati jednu od glavnih uloga u njenim aktivnostima. Imate li već neke konkretnije planove?

– Ove jeseni ćemo u javnost izaći sa konkretnim projektima na temu ekologije. Edukacija je vrlo važna. Potreban nam je veći broj kampanja koje će na samom početku podići svest građana o značaju životne sredine, ali recimo i o upravljanju otpadom i značaju reciklaže jer, kako sada stvari stoje, Srbija se nalazi na samom početku ovog procesa. Kada sam se 2020. sa suprugom Danicom i sinom Stefanom doselio u Srbiju i kada smo počeli da obilazimo zemlju, moram da priznam da sam bio šokiran, ali više tužan zbog količine otpada pored puteva u rekama, kese koje se vijore na drveću. O divljim deponijama da ne govorim. To su nedopustive i neprihvatljive stvari i tome se mora stati na put. Kada neko iz inostranstva dođe u Srbiju i vidi sve to, on pomisli da smo loši domaćini, da ne vodimo računa o svojoj zemlji i da nam nije stalo. Njima to izgleda da ne poštujemo sami sebe, da ne poštujemo svoju kuću, a Srbija je kuća svih nas. Znam da to nije tako i da me neko pogrešno ne razume, ne treba da vodimo računa o svojoj životnoj sredini zbog stranaca ili bilo koga drugog, to mora svako od nas činiti zbog sebe, zbog svih nas, naše dece i, zaista nije preterivanje, ali i budućnosti naše zemlje. Nemojte bacati otpad na sve strane, molim vas!

FOTO: RINGIER
Rađevina, Jagodnja i Šumadija
Često ističete da vam je priroda u Srbiji prelepa. Ima li neki predeo koji vam se posebno sviđa?

– Poseban utisak na mene su ostavile destinacije i predeli u Srbiji koji su nepravedno manje poznati, a koji u potpunosti oduševljavaju svoje retke posetioce. Kada se s njima susretnete, ostanete bez daha. Čitavu Rađevinu i dolinu Jadra krase fantastični predeli. Planina Jagodnja i njen najviši vrh Mačkov kamen posebno su me oduševili jer se odatle pruža pogled ka Bosni i Hercegovini, Drini i Azbukovici. Mačkov kamen je poznat i kao poprište bitke iz Prvog svetskog rata koja se vodila između Srbije i Austorugarske. Moja Šumadija je srpska Toskana i ne bih mogao ni nju da ne pomenem, zatim čitav metohijski prostor i Šar-planinu. Čini mi se da kada je reč o Srbiji zaista bih mogao dugo da nabrajam. Ono što me je takođe posebno očaralo, ali i inspirisalo, jeste činjenica da gotovo svaki grad naše zemlje poseduje ostatke neke tvrđave. Ti svedoci prošlih vremena, postojan znak nekih pređašnjih života su dokazi našeg trajanja. Soko grad je činio neobičan kompleks građevina koje su skrivene u predivnim prirodnim pejzažima, koji zadivljuju. Toliko toga u Srbiji treba videti i doživeti. Ovde sam naučio jednu lepu izreku, sasvim tačnu kada je reč o Srbiji: “Upoznaj otadžbinu da bi je više voleo”. Čini mi se da kao narod nismo dovoljno upoznati sa svim lepotama koje ima naša zemlja.

Uvek na strani malog, običnog čoveka
Javno ste podržali proteste protiv “Rio Tinta” kako bi se očuvao Jadar. Kako su to videli ljudi s kojima se susrećete?

– Da, jesam, i imam mnogo razloga za to. Jedan od njih je i moje duboko ubeđenje da profit ne može biti primaran u odnosu na očuvanje životne sredine i to posmatrano u najširem smislu tog pojma, dakle i kvaliteta hrane, vode i vazduha koji dišemo. Prošlog vikenda sam sa suprugom obilazio Rađevinu, božanstven deo Srbije. Na svakom koraku su nam prilazili ljudi koji su se zahvaljivali na tome što smo im pružili podršku u borbi protiv “Rio Tinta”. Zabrinutost tog naroda je očigledna i u tom delu Srbije oseća se na svakom koraku. Zadovoljan sam što je i država to prepoznala i što će, kako mi se čini, ipak stati na put “Rio Tintu” i sačuvati Jadar i Rađevinu. Što se mene i supruge tiče, uvek smo na strani malog i obespravljenog čoveka čiji se glas ne čuje.

A politiku prepuštamo političarima. To nije naš posao i nije moja ambicija. Ja želim da sledeći primer mojih predaka budem uvek sa narodom i uz narod i da doprinesem da koliko mogu da se u Srbiji živi bolje i kvalitetnije. Država nije svemoćna i treba biti realan, a to znači da svako od nas mora pomoći državi onoliko koliko može.

Veza ekologije i bitkoina

U poslednje vreme putujete i svetom, gde ste pozvani da držite predavanja o bitkoinu i blokčejnu. Otkada ste u tim vodama?

– Nedavno sam se pridružio startap kompaniji JAN3. Naš cilj je da obezbedimo alate kako bi suverene nacije mogle da usvoje bitkoin. Moja uloga je da se uključim u razgovore i strateške inicijative sa državama i korporacijama koje žele da istraže prelazak na bitkoin standard. Putujem po svetu držeći predavanja na konferencijama o bitkoinu. Nedavno sam govorio na konferenciji u Bijaricu i Rigi, u oktobru imam konferencije u Amsterdamu, Pragu i Luganu. U novembru putujem u Buenos Ajres i Salvador. Raspored je veoma dinamičan, ali duboko verujem da bitkoin može pomoći nacijama, kompanijama i pojedincima da ostvare održiviju budućnost, što uključuje poboljšanje životne sredine ili ekologije.

Kako dodaje princ, “upravo bitkoin podstiče obnovljivu energiju”.

– Ubrzava prelazak na čistije tehnologije jer bitkoin podstiče kompanije da grade zeleniju infrastrukturu, što dodatno smanjuje cenu čiste energije, stvarajući dobar ciklus. Da li ste znali da sve veći broj naftnih kompanija koristi rudarenje bitkoina kako bi smanjili svoj ugljenični otisak? Takođe, da se rudarenje bitkoina koristi za jačanje i obezbeđenje električnih mreža?

Nekada trčao, sada dobra i šetnja gradom

Nekada ste trčali maratone i polumaratone, sada čini se da imate vremena eventualno za šetnju Vračarom?

– Nekada sam trčao, ali sada me opušta i obična šetnja gradom. Živimo na Vračaru i makar malo prošetamo svaki dan. Stefan ide u vrtić, tu je Kalenić pijaca na koju odlazimo gotovo svaki drugi, treći dan. Živimo jedan sasvim atipičan, a opet veoma funkcionalan život u kojem je, kao i u mnogim porodicama, organizacija ključ. Danica i ja smo motivisani i posvećeni svemu što radimo. Mogu da kažem da sam se tek preseljenjem iz Londona u Srbiju definitivno opredelio da nastavim život u otadžbini. Otvoreno srce koje imam za naš narod nije dovoljno i zato i radim na pitanjima koja su značajna i trudim se da svojim znanjem i iskustvom doprinesem Srbiji koliko god je u mojoj moći.