KO ŠTA ISPORUČUJE UKRAJINI OD ORUŽJA I KOLIKO “Lice rata se menja”: Na prvom mestu Amerika, na drugom Britanija, Nemačka sustiže zaostatak

Nemačka sustiže zaostatak, ali uprkos političkom pritisku saveznika, i dalje odbija da isporuči borbene tenkove tipa Marder, piše “Dojče vele” (DW).

Sjedinjene Države

Najnoviji paket pomoći Vašingtona ukrajinskim oružanim snagama vredan je 675 miliona dolara. U tom, sada već 20. paketu pomoći Bajdenove administracije, trebalo bi da bude isporučeno sto oklopnih transportera Hamvi za zaštitu ukrajinskih vojnika na linijama fronta.

Dalje isporuke municije za artiljerijsko oružje HIMARS nalaze se na vrhu spiska američkog ministra odbrane Lojda Ostina. On je taj spisak predstavio na petom sastanku tzv. „Ukrajinske kontakt-grupe“ početkom septembra u američkoj vazdušnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj.

Nejasno je da li Vašington sada takođe razmatra i isporuku projektila kratkog dometa ATACMS, koje mogu da lansiraju sistemi HIMARS sa dometom od 300 kilometara.

Planirane isporuke dopuniće postojeće isporuke oružja iz proteklih nekoliko meseci, na primer s dodatnih 36.000 komada municije za 24 haubice. Ukrajinska vojska je od jula u prilici da koristi tu artiljeriju pripremajući se za uspešno ponovno osvajanje teritorija na severoistoku i delimično na jugu Ukrajine i gađajući skladišta municije i ruske linije snabdevanja. Planirani „zimski paket“ uključuje i dodatne uređaje za noćno osmatranje, zimsku opremu za vojnike i 50 oklopnih vozila hitne pomoći.

Sve u svemu, SAD su od početka ruske invazije 24. februara pružile 14,5 milijardi dolara pomoći ukrajinskim snagama.

– „Lice rata“ u Ukrajini se menja – rekao je američki ministar odbrane Lojd Ostin tokom posete Ramštajnu, obraćajući se predstavnicima više od 40 zemalja – američkih saveznika koji podržavaju Ukrajinu slanjem vojne opreme i oružja.

Mnogi ukrajinski vojnici i dalje stradaju na frontu zbog nedostatka oklopnih vozila. To posebno povećava pritisak na Nemačku. Kijev od Berlina još od marta traži oklopno oružje, poput tenka Marder.

Britanija

Za razliku od SAD, britansko Ministarstvo odbrane ne objavljuje podatke o stvarnim isporukama oružja. Moguće je da su isporuke artiljerijskih sistema kao što je M270 MLRS, poput američkog artiljerijskog oružja HIMARS, možda pomogle Ukrajini da se pripremi za ponovno zauzimanje teritorija tokom drugog septembarskog vikenda.

Početkom juna, London je objavio da je pokrenuo opsežan program obuke ukrajinskih vojnika u cilju osposobljavanja za upotrebu tog oružja.

Nejasno je koliko je pripadnika ukrajinskih oružanih snaga do sada prošlo kroz britanski program obuke. Prema informacijama vlade iz Kijeva, „nekoliko stotina“ njih je prošlo obuku prvenstveno za rukovanje artiljerijskim sistemima – to se, osim za MLRS, odnosi i na lakšu artiljeriju. Vojni analitičari pretpostavljaju da je ta obuka Kijevu donela odlučujuću prednost, posebno tokom nedavnog vraćanja pod kontrolu teritorija u severoistočnoj Ukrajini.

Krajem juna, na marginama samita NATO u Madridu, London je objavio da finansira kupovinu modernih sistema protivvazdušne odbrane, dronova i artiljerijske municije u vrednosti od milijardu funti (1,15 milijardi evra) za Ukrajinu. Time je finansijska podrška Londona Ukrajini ove godine iznosila 3,8 milijardi funti (4,4 milijarde evra).

Nemačka

Berlin takođe nerado iznosi tačne brojke kada je u pitanju isporuka najmodernijih sistema naoružanja. Ukrajina je, kako se navodi, dobila nepoznat broj radarskih sistema Kobra za otkrivanje artiljerijskog oružja, kao i sistem protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM.

Nemačko Ministarstvo odbrane dalo je preciznije podatke kada je u pitanju isporuka 20 protivvazdušnih tenkova Gepard, za šta je Berlin dobio veliko odobravanje, kako SAD, tako i Ukrajine. Ukrajinski timovi, koji će biti posade tog protivavionskog tenka, tokom leta su obučavani u Nemačkoj. Prema popisu aktivnosti Ministarstva odbrane, u toku je isporuka još deset Geparda.

Zajedno sa Holandijom, Nemačka je isporučila deset tenkovskih haubica tipa 2000 i obučila ukrajinske vojnike u Nemačkoj. Berlin trenutno sastavlja spisak vojnih isporuka sa 28 tačaka u kojem bi trebalo da bude 22 vrste oružja iz pogona nemačke industrije, dakle ne iz skladišta Bundesvera. To uključuje i 12 brdskih tenkova, 16 tenkova tipa BIBER, ali i 200 kamiona, 12 teških kamiona M1070 i 14 kamiona-šlepera sa prikolicom. Do danas nije bilo naznaka da će Berlin isporučiti borbene tenkove iz zaliha Bundesvera, kao što je Leopard 2.

Vlada u Berlinu i Ministarstvo odbrane odbacuju za sada mogućnost isporuke borbenog tenka Marder, koje Kijev traži od Nemačke još od marta. Oko sto tenkova tog tipa parkirano je ispred jednog industrijskog postrojenja u Flensburgu, na severu Nemačke.

I borbeni tenkovi tipa Leopard 1 takođe su na lageru, a Kijev ih je zatražio proletos. Prema podacima vlade u Berlinu, Nemačka je od 1. januara do 5. septembra odobrila izvoz naoružanja u vrednosti od nešto više od 733 miliona evra.

Druge zemlje

U odnosu na svoju ekonomsku moć, do sada su Ukrajini najviše pomoći, kako vojne, tako i civilne, dale članice EU: Estonija, Letonija, Poljska i Litvanija – i to naročito odmah nakon početka ruske invazije 24. februara. Poljska je Kijevu isporučila više od 200 tenkova sovjetske proizvodnje.

Nemačka ministarka odbrane Kristine Lambreht nedavno je govorila o ugovorima o tzv. „razmeni prstenova“ odnosno kružnoj razmeni oružja sa Slovačkom, Češkom i Grčkom. Tri zemlje bi trebalo da za svoje isporuke Ukrajini dobiju zamensko oružje iz Nemačke, piše “Dojče vele”.