Bubuljice na leđima i ramenima, zašto se javljaju ljudima koji treniraju i rade fizički

Lice dobije svu pažnju, a leđa se otkriju tek na moru ili kada neko drugi primeti. Kod velikog broja ljudi upravo tu stoji problem koji traje godinama, jer se bubuljice na leđima teško vide, teško dohvate i lako zanemare. Najčešće ih imaju oni koji se znoje više od proseka, sportisti, majstori, radnici u magacinima i svi koji nose teret na ramenima. Ko traži blažu negu bez kortikosteroida, obično dođe do preparata poput melema protiv akni i bubuljica, jer koža leđa podnosi masnu podlogu znatno bolje od lica.

Koža na leđima nije ista kao na licu

Prva razlika je debljina. Koža na leđima je među najdebljima na telu i ima izrazito veliki broj lojnih žlezda, naročito u pojasu između lopatica. Druga razlika je u tome koliko dugo na njoj ostaje vlaga, jer je taj deo skoro uvek pokriven odećom i naslonjen na nešto, na sedište, na dušek, na naslon stolice.

Sve zajedno pravi uslove u kojima se loj, znoj i odumrle ćelije mnogo lakše zadržavaju nego na otvorenom licu. Pora se zapuši, ispod zapušača se namnoži bakterija koja inače mirno živi na koži, i javi se upala. Zbog debljine kože te upale idu dublje, pa su bubuljice na leđima po pravilu krupnije, tvrđe i bolnije od onih na licu, a traju duže.

Znoj sam po sebi nije krivac

Postoji uvreženo mišljenje da znojenje pravi bubuljice. Znoj je uglavnom voda sa solima i on koži ne smeta. Problem nastaje od onoga što se dešava posle znojenja, kada vlažna odeća ostane priljubljena uz kožu i stvori toplu, zatvorenu sredinu.

Majica koja se posle treninga ne skine odmah radi protiv kože na dva načina. Trenje tkanine o vlažnu kožu nadražuje otvore pora mehanički, a toplota i vlaga pogoduju mikroorganizmima. Zato se bubuljice kod sportista najčešće nalaze baš tamo gde je odeća najtešnja, duž ramena, oko traka ranca i preko gornjeg dela leđa.

Slično važi i za fizičke poslove. Radnik koji ceo dan nosi kombinezon od sintetike ili remen preko ramena ima istu kombinaciju trenja, znoja i zatvorenosti, samo osam sati umesto jednog.

Šta još stoji iza promena na leđima

Nisu sve promene na leđima akne. Postoji stanje u kome gljivica koja normalno živi na koži preraste u broju i napravi sitne, ujednačene bubuljice koje svrbe, često posle leta ili posle terapije antibioticima. Ono se razlikuje po tome što izgleda monotono, svaka promena je iste veličine, dok prave akne imaju različite faze na istom mestu.

Tu su i reakcije na omekšivač za veš, na detergent koji ostane u tkanini i na kremu za sunčanje gustog sastava. Kod ljudi koji dižu tegove deo priče ume da budu i proteinski dodaci sa mlečnim sastojcima, mada se to kod svakog ponaša drugačije i vredi proveriti kroz nekoliko nedelja pauze.

Rutina koja daje rezultat bez agresije

Tuširanje odmah posle znojenja najvažnija je pojedinačna mera. Mlaka voda, blago sredstvo za pranje i bez ribanja grubim sunđerom, jer trljanje upaljenu kožu razbuktava umesto da je smiri. Odeća se menja čim se završi napor, a ne na putu kući.

Materijali igraju veću ulogu nego što ljudi misle. Pamuk i tkanine koje odvode vlagu drže kožu suvljom od guste sintetike. Posteljina se menja na sedam do deset dana, jer leđa provedu na njoj trećinu života.

Istiskivanje ovde ima lošije posledice nego na licu. Dublje promene nemaju sadržaj blizu površine, pritisak gura materijal unutra i umesto bubuljice ostane tamna mrlja koja se povlači mesecima, a ponekad i ožiljak.

Gde ulazi biljna nega

Posle tuširanja i sušenja, tanak sloj preparata na problematičnim mestima pomaže da se koža smiri. U sastavu melema za akne nalaze se čajno drvo, propolis, neven, bokvica, kopriva i lavanda, sastojci koji se tradicionalno koriste kod kože sklone nečistoćama, u podlozi od pčelinjeg voska i hladno ceđenog maslinovog ulja.

Nanosi se u tankom sloju, na čistu i suvu kožu, ujutru i uveče. Za leđa je najpraktičnije zamoliti nekoga ili koristiti aplikator sa dugom drškom, jer deo između lopatica ruka jednostavno ne dohvata. Iskustva ljudi koji su ovu rutinu držali duže mogu se pročitati u rubrici sa utiscima korisnika, gde se najčešće pominje upravo strpljenje kao presudan činilac.

Zašto se rezultat meri mesecima

Gornji sloj kože obnavlja se otprilike za četiri nedelje, a kod debele kože na leđima i nešto duže. Procena bilo koje rutine ima smisla posle dva takva ciklusa, ne posle nedelju dana. Mnogi odustanu baš u trenutku kada bi počela promena, pređu na nešto jače, oštete barijeru kože i vrate se na početak sa gorom slikom nego pre.

Kada se jave duboki bolni čvorovi, kada ožiljci počnu da se vide ili kada se promene šire na vrat i grudi uprkos dobroj nezi, dermatolog ima terapije koje kućna rutina ne može da zameni, i to nije razlog za odlaganje. Za sve ostalo, čista i suva koža, odeća koja diše i redovan tanak sloj prirodnog melema rade polako, ali pouzdano.