Usvojeni Akcioni plan za Zelenu agendu za Zapadni Balkan donosi devet milijardi evra grantova, rok za usklađivanje s EU ETS-om 2024. godine

Gotovo godinu dana po potpisivanju Sofijske deklaracije, šefovi država i vlada sa Zapadnog Balkana postigli su dogovor s Evropskom unijom o sprovođenju Akcionog plana za Zelenu agendu, što im otvara put ka ostvarivanju Ekonomskog i investicionog plana za region vrednog 30 milijardi evra. Obavezali su se da u središte svih privrednih aktivnosti stave održivi razvoj, štednju resursa, zaštitu prirode i klimatsku akciju i da se usklade s ciljevima EU.

Veće za regionalnu saradnju (RCC) je bilo zaduženo za koordinaciju pri izradi dokumenta, a usvojen je u Sloveniji na Samitu EU – Zapadni Balkan. U Akcionom planu za Zelenu agendu za Zapadni Balkan za period do 2030. godine najvažniji segmenti su naplata emisija gasova s efektom staklene bašte, planovi za postepeni prestanak korišćenja uglja, regionalne integracije, kontrola zagađivanja i zaštita životne sredine.

Pre kraja godine će na raspolaganju biti 1,1 milijarda evra

Investicioni paket se sastoji od devet milijardi evra u grantovima i 20 milijardi evra ulaganja, koja će se sprovesti preko novog Mehanizma garancija za Zapadni Balkan (Western Balkans Guarantee Facility). Zemlje regiona treba da sprovedu ekonomske i socijalne reforme kao i da ojačaju vladavinu zakona, naveli su lideri i liderke EU i takođe ukazali na koristi za konkurentnost i digitalnu tranziciju.

Zemlje regiona su obećale da će njihove ambicije za energetiku i klimu odgovarati ciljevima EU

EU je saopštila da će zajedno sa 600 miliona evra koje će Evropska komisija predložiti u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), do kraja godine dati na raspolaganje 1,1 milijardu evra za primenu Ekonomskog i investicionog plana.

Zapadni Balkan ima zadatak da proglasi aspiracije na polju energetike i klime koje će odgovarati cilju EU da se emisije gasova s efektom staklene bašte do kraja decenije spuste 55 odsto, kao i drugim povezanim ciljevima, za šta je neophodna ogromna transformacija.

 Za uvođenje mehanizama za naplatu emisija ugljenika biće obezbeđena finansijska pomoć

Zemlje regiona će morati da prevaziđu izazove koji dolaze s postepenim prestankom upotrebe uglja, poput nezaposlenosti, poremećaja u privredi i migracija radne snage, stoji u deklaraciji sa samita. Dekarbonizacija će biti postignuta „kroz upotrebu goriva iz obnovljivih izvora ili goriva sa smanjenim emisijama ugljenika“, navodi se u dokumentu.

Vodeći ljudi 27-članog bloka država obećali su da će pružiti tehničku i finansijsku pomoć za razvoj sistema naplate emisija ugljenika u kontekstu Prekograničnog mehanizma za prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji je u suštini porez na ugljen-dioksid za uvoznu robu i struju.

Akcioni plan za Zelenu agendu ima pet stubova:

• Dekarbonizaciju
• Cirkularnu ekonomiju
• Čišćenje od zagađenja
• Održivu poljoprivredu i
• Zaštitu prirode i biodiverziteta.

2024. godina određena kao rok za usklađivanje s EU ETS-om

U delu s dekarbonizacijom, indikativni rok za usklađivanje s Evropskim klimatskim zakonom i usvajanje vizije o postizanju klimatske neutralnosti je 2025. godina, a 2024. je određena za harmonizaciju sa Sistemom EU za trgovanje emisijama (EU ETS) i uvođenje drugih instrumenata za naplatu ugljenika.

Zapadni Balkan bi do 2o23. trebalo da usvoji strategije koje će obuhvatiti ceo životni ciklus proizvoda

Zemlje Zapadnog Balkana su pristale da među prioritete, koje će i finansirati, uvrste mere energetske efikasnosti, ukidanje subvencija za ugalj i programe za borbu protiv energetskog siromaštva.

Segment cirkularne ekonomije podrazumeva da se najkasnije 2023. razviju strategije koje će obuhvatiti ceo životni ciklus proizvoda. Vlade su se obavezale da će podizati svest o sprečavanju nastanka i razdvajanju otpada te održivoj potrošnji.

Na frontu čišćenja od zagađenosti, među merama su ratifikacija Konvencije o prekograničnom zagađenju vazduha na velikim udaljenostima i njenih protokola do 2025. godine. U planu su i primena strategija za kvalitet vazduha i izgradnja neophodne infrastrukture za preradu otpadnih voda najkasnije 2030. godine.

Što se tiče održive poljoprivrede, u indikativnom vremenskom okviru je 2026. određena kao horizont za usvajanje standarda o bezbednosti hrane, zdravlju i dobrobiti biljaka i životinja i upravljanju otpadom, kao i za podršku organskom i uzgoju hrane bez ikakvog zagađivanja i smanjenje količine sintetičkih hemijskih proizvoda u proizvodnji hrane. Među merama u poljoprivredi moraće da budu korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisija.

Zemlje regiona su preuzele odgovornost za pripremu planova za obnovu šumovitog pejzaža do 2024. uključujući finansijsku komponentu.

Izvor: BALKAN GREEN ENERGY NEWS