TREĆINA GRAĐANA SRBIJE PIJE LOŠU VODU Najgora situacija u Banatu gde je skoro svuda ZABRANJENA ZA PIĆE

Podaci Batuta govore da je od ukupnog broja kontrolisanih javnih vodovoda gradskih naselja u Srbiji (156), u regionu Vojvodine kontrolisano 43 javna vodovoda gradskih naselja ili 27,6%, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije je kontrolisano 74 ili 47,4%, u regionu Istočne i Južne Srbije 32 ili 20,5% i u regionu Beograda 7 ili 4,5%. Od ukupno 105 ispravnih javnih vodovoda gradskih naselja u regionu Vojvodine je bilo 11 ili 10,8%, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 61 ili 58,1%, u regionu Istočne i Južne Srbije 28 ili 26,6% i u regionu Beograda 5 ili 4,8%.- U 2021. godini u Republici Srbiji u 25 oblasti ukupno je kontrolisano 2.246 javnih vodovoda i vodnih objekata. Od ukupnog broja kontrolisano je 156 javnih vodovoda gradskih naselja, 751 javni vodovod seoskih naselja i 1.339 vodnih objekata. Iz javnih vodovoda i vodnih objekata na fizičko-hemijsku ispravnost ukupno je kontrolisano 93.144 uzoraka vode za piće, od kojih je 15.407 ili 16,5% bilo neispravno dok je iz istih izvora na mikrobiološku ispravnost kontrolisano 95.308 uzoraka vode, od kojih je 5.022 ili 5,3% bilo neispravno – precizira se u izveštaju Batuta.

U severnom i srednjem Banatu nema ispravnih vodovoda

Najveći procenat neispravnih uzoraka je bio u Srednjebanatskoj oblasti gde od pet kontrolisanih javnih vodovoda nijedan nije bio ispravan, a isti slučaj je zabeležen i u Severnobanatskoj oblasti gde je kontrolisano šest javnih vodovoda i isto nijedan nije bio ispravan. Najmanji procenat neispravnosti vode prikazan je u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti, gde je voda potpuno čista.

Prema rečima šefa Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, dr Dušana Polomčića, ovi podaci ne treba da čude zbog genetskog nasleđa zemljišta u tim sredinama.

– Jednostavno, kvalitet same hidrogeološke sredine u Vojvodini je takav da voda u startu nije najbolja i da se njen kvalitet može povećati samo preradom. Sa druge strane u kolubarskoj, rasinskoj, moravičkoj, pčinjskoj i jablaničkoj oblasti ima dosta stena koje poboljšavaju kvalitet tla, a samim tim i vode koja se tamo nalazi – objašnjava Polomčić.

Dodaje i da se prilikom analiza uzročnika za kvalitet vode i zemljišta uopšte ne sme zanemariti i stepen zagađenja oblasti u kojima se vrši uzorkovanje, a koje značajno može uticati na kvalitet tla, pa samim tim i vode na izvorištima.

– Skoro da je paradoksalno da u najrazvijenijim delovima zemlje imamo najzagađeniju vodu. U Vojvodini je jako razvijena industrija koja kao neminovan zagađivač životne sredine, uz nizak hidrogeološki kvalitet zemljišta negativno utiče i na kvalitet vode. U sredinama gde je industrija manje razvijena, logično je da ima manje zagađivača, a samim tim je uz povoljnu hidrogeološku klimu i kvalitet vode bolji – kaže Polomčić.

Nije baš samo zemlja “kriva” za kvalitet vode

Sa Polomčićem se slaže njegov kolega dr Srđan Rončević, profesor na Katedri za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu koji podseća da je u Vojvodini nekada bilo Panonsko more pa voda negde sadrži i visoke koncentracije soli, natrijuma i magnezijuma, kao i produkte raspada organskih materija. Međutim, kako kaže, i ljudi su odgovorni za zagađenje.

– Na kvalitet vode ljudi utiču najpre prskanjem useva i đubrenjem, što je posebno izraženo u Vojvodini gde je poljoprivreda decenijama prioritet, a sve te hemikalije odlaze u zemlju. Takođe i otpadne i fekalne vode otiču ispod površine i zagađuju one prve zahvate za snabdevanje – ističe Rončević.

Dodaje i da problem vode za piće u većini vojvođanskih naselja potiče od toga što koriste podzemnu vodu sa većih dubina koja sadrži arsen, gvožđe, mangan i razne organske materije što zahteva skupu tehnologiju prerade, pa mali gradovi nemaju para za tako nešto.

– Novi Sad ima prednost što koristi vodu iz inflitracione zone Dunava. Ona se filtrira kroz obalu, dolazi do reni bunara i nije opterećena visokom mineralizacijom i nema arsena. Tako kad sirova voda stigne u reni bunar ona je već delimično prečišćena prirodnim putem. Zatim, tu je Fabrika vode, koja je dograđena najsavremenijom tehnologijom ozonizacije i primenom aktivnog uglja. U slučaju i da dođe do pojavljivanja značajnije kontaminacije Dunava i da obalska filtracija ne uspe to zagađenje da ukloni u dovoljnoj meri, sve toksične materije će biti eliminisane ozonizacijom i adsorbcijom na aktivnom uglju. To je više barijerni pristup dodatne zaštite – objašnjava Rončević.

Najčešći uzroci neispravnosti vode

– Zdravstveni aspekt vode za piće iz javnih vodovoda gradskih naselja se procenjuje na osnovu fizičko-hemijskih i bakterioloških parametara koji imaju veći zdravstveni značaj. Najčešći uzrok bakteriološke neispravnosti vode bio povećan broj aerobnih mezofilnih bakterija koje imaju manji higijensko-epidemiološki značaj i nemaju uticaja na zdravlje. Najčešći uzroci fizičko-hemijske neispravnosti su povećana mutnoća i boja, povišene koncentracije gvožđa, mangana, amonijaka, nitrata, nitrita, kao i povećan utrošak kalijum-permanganata. Većina uzročnika fizičko-hemijske neispravnosti utiče na organoleptička svojstva vode a nema uticaja na zdravlje, dok neki uzročnici neispravnosti pripadaju grupi toksičnih i kancerogenih materija i imaju uticaja na zdravlje – upozoravaju iz Batuta.

Dodaju i da izvestan broj vodovoda pripada grupi mikrobiološki neispravnih i grupi visoko rizičnih vodovoda zbog povećanog broja aerobnih mezofilnih bakterija koje imaju manji higijensko-epidemiološki značaj, dok su se u grupi ispravnih vodovoda našli vodovodi sa prisustvom patogenih bakterija u manje od 5 odsto ispitivanih uzoraka.

Najveći problem po zdravlje čoveka može biti arsen zbog čijeg prisustva je u mnogim mestima u Vojvodiini zabranjena voda za piće iz vodovoda i to naročito u delu Banata gde je voda ima i boju, drugačiji miris i ukus.

– Kriterijum ispravnosti vode za piće nije samo da je ona bez boje, mirisa i ukusa, jer materije koje to mogu promeniti često budu u količinama koje nisu opasne po zdravlje, a opasni elementi, poput arsena, mogu biti u vodi koja je bistra i na izgled sasvim čista – upozoravaju stručnjaci i apeluju na ljude da se pridržavaju preporuka nadležnih te da ne koriste vodu ukoliko je ona zabranjena za piće.

Mere za poboljšanje kvaliteta vode

Institut Batut je pored izveštaja o kvalitetu vode ponudio i određene mere koje bi mogle uticati na trenutnu situaciju u toj oblasti. Između ostalog, ta institucija predlaže da se pokrene inicijativa za rešavanje titulara nad objektima za javno vodosnabdevanje koji ne pripadaju javnim vodovodima gradskih naselja, jer zbog izostanka odgovornih lica nije moguće obezbediti javnozdravstvenu kontrolu vodosnabdevanja za stanovništvo koje se snabdeva vodom iz pomenutih objekata.

Nadležni iz Batuta smatraju da treba obezbediti u budžetu Republike Srbije kao i budžetu lokalne samouprave sredstva za minimalni obim ispitivanja potrebnog za sagledavanje stanja kvaliteta vode za piće iz objekata za javno vodosnabdevanje koji nisu obuhvaćeni postojećim programom za javne vodovode gradskih naselja.

Oni predlažu i da bi u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije trebalo razmotriti mogućnost obezbeđivanja materijalnih sredstava za saniranje najugroženijih javnih vodovoda i vodnih objekata, nabavku sredstava za kondicioniranje vode i druge aktivnosti koje doprinose poboljšanju kvaliteta vode za piće.