Svetski ekonomski forum: Klimatske promene su najveća pretnja za nas i planetu u narednoj deceniji

Globalno zagrevanje i prateći fenomeni izazvaće potencijalno najveću štetu čovečanstvu u narednoj deceniji, rezultati su istraživanja Svetskog ekonomskog foruma.

Prema novom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnim rizicima, neuspeh klimatske akcije, vremenski ekstremi i gubitak biodiverziteta predstavljaće tri najveće pretnje za ljude i Zemlju u narednih 5-10 godina. Za njima slede krize prirodnih resursa i šteta koju su ljudi naneli životnoj sredini. Sve one imaju zajednički uzrok i imenitelja – klimatske promene.

Posledice globalnog zagrevanja već se osećaju širom sveta i dolaze u različitim oblicima, od suša i požara preko poplava do oskudevanja u resursima i nestanka vrsta. Prošla godina je bila peta najtoplija ikada zabeležena, a vremenski rekordi nastavljaju da padaju. Trenutno je u toku intenzivan toplotni talas u Južnoj Americi zbog koga je čak 700 hiljada Argentinaca ostalo bez struje.

Narušeno zdravlje Zemlje ne samo da izaziva najviše zabrinutosti među stručnjacima na duge staze, već će, prema njihovom mišljenju, u predstojećoj deceniji potencijalno imati najpogubnije uticaje i izazvati najozbiljniju štetu. To se pre svega odnosi na neuspeh klimatske akcije, vremenske ekstreme i gubitak biodiveriziteta.

Svetski ekonomski forum proučava rizike iz pet kategorija: ekonomski rizici, rizici koji se tiču životne sredine, geopolitički rizici, društveni rizici i tehnološki rizici. Istraživanje je sprovedeno među vodećim ekspertima za rizike i istaknutim predstavnicima biznisa, upravljanja i civilnog društva. Više od 84% ispitanika izrazilo je zabrinutost povodom budućnosti sveta.

Čak i društveni, ekonomski i geopolitički problemi, kao što su erozija socijalne kohezije, nevoljne migracije, dugovi i geoekonomski konflikti, svoje uporište delimično imaju upravo u promeni klime. Svetski ekonomski forum naglasio je da bi društvene nejednakosti i geopolitičke tenzije mogle da se prodube usled neujednačenog potencijala zemalja da dostignu karbonsku neutralnost do sredine veka.

Dodatni izazov predstavlja i aktuelna pandemija virusa COVID-19, koja pored klimatske tranzicije ugrožava i sajber bezbednost i međunarodnu mobilnost. Globalne podele stoga bi mogle da postanu još izraženije i to u trenucima kada društva treba da sarađuju kako bi zacelila ožiljke zdravstvene krize.

Izvor: Klima101.rs