Reči koje su podigle moral: Govor kralja Petra pred najveću pobedu u Velikom ratu

Nakon tog govora, Vrhovna komada je dozvolila komandantu Prve armije generalu Živojinu Mišiću odmor za njegove ratnike, da popuni redove novim borcima, te krene u napad. U skladu sa brilijantnim planom, za mesto proboja Mišić je odabrao svoj rodni kraj, padine planine Suvobor, a 3. decembra u sedam časova je krenuo udar, tako silovit da se neprijatelj dao u panično bekstvo. U Kolubarskoj bici, koja se i danas izučava u vojnim školama širom sveta, Austrougarska je izgubila 27.000, a Srbija 22.000 vojnika, a pobednik bitke Živojin Mišić je dobio čin vojvode.

Kolubarska bitka ostala je najznačajnija bitka koju su vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske vodile u Velikom ratu. Okončana je uspešnom srpskom ofanzivom u trenutku kada je čitav svet očekivao vesti o kapitulaciji Kraljevine Srbije. Za isti taj čitav svet, osim za mali broj onih koji se nikada ne predaju, ishod je bio iznenađujući – srpska vojska, bez hrane, odeće i obuće, promrzla i gladna, izvojevala je pobedu nad daleko brojnijom i opremljenijom austrougarskom armijom.

Nemačke novine su posle Kolubarske bitke pisale: „Srbija je još jednom vaskrsla iz groba Kosova polja, i iz Kolubarskog vrela crpiće tokom čitavog jednog veka gordu hrabrost za najveće bitke”.