Dve izolovane zajednice u Amazoniji imaju neke od najnižih stopa demencije na svetu

Dve izolovane starosedelačke zajednice u bolivijskom delu Amazonije imaju neke od najnižih stopa demencije na svetu.

Istraživači pretpostavljaju da bi određene karakteristike njihovog načina života mogle da ih štite od problema sa krvnim sudovima i opadanja kognitivnih sposobnosti.

Nova studija pratila je tokom pet godina zdravlje starijih pripadnika zajednica Tsimané i Mosetén i otkrila nešto iznenađujuće.

Prilikom završne analize, manje od dva odsto učesnika imalo je demenciju, što naučnici opisuju kao “izuzetno nisku” stopu.

Jedan deo objašnjenja jeste to što su neke osobe koje su razvile demenciju u međuvremenu preminule. Međutim, ukupna stopa novih slučajeva demencije tokom pet godina ipak je bila nešto niža od one zabeležene u mnogim istraživanjima u SAD i Evropi.

To znači da kraće preživljavanje osoba sa demencijom nije jedino moguće objašnjenje.

U poređenju sa ovim udaljenim zajednicama, učestalost demencije u SAD i Evropi i dalje je tri do četiri puta veća.

“To znači da nije reč samo o tome da ljudi ne žive dugo nakon razvoja demencije. Nešto u načinu života naroda Tsimané povezano je sa nižim stopama demencije nego što ih viđamo u SAD”, objašnjava evolucioni antropolog i biolog Ben Trumble sa Univerziteta Arizona State.

U okviru istraživanja Trumble i njegove kolege pratili su zdravstveno stanje 730 odraslih pripadnika zajednica Tsimané i Mosetén koji prilikom početne procene nisu imali demenciju.

Pet godina kasnije, samo 22 osobe razvile su demenciju, a neke od njih su u međuvremenu preminule.

Istraživači pretpostavljaju da način života zasnovan na obezbeđivanju hrane za sopstvene potrebe, uz nizak nivo faktora rizika povezanih sa krvnim sudovima, možda pruža određenu zaštitu zdravlju mozga.

Tsimané su starosedelački narod od približno 17.000 ljudi koji vodi fizički veoma zahtevan način života.

Bave se ribolovom, lovom i poljoprivredom duž jedne pritoke Amazona, uz ograničen pristup električnoj energiji, čistoj vodi, kanalizaciji i lekovima.

Mosetén, sa druge strane, broje približno 3.000 ljudi koji žive u ruralnim selima i takođe se uglavnom oslanjaju na sopstvenu proizvodnju hrane, pre svega poljoprivredu.

Ova zajednica je genetski i jezički povezana sa narodom Tsimané, ali njeni pripadnici bolje govore španski i imaju veći pristup čistoj vodi, kupovnoj hrani i zdravstvenim uslugama.

Iako obe starosedelačke populacije imaju slične stope blagih kognitivnih poremećaja kao populacije u zapadnim zemljama, naučnici su utvrdili da su njihove stope demencije znatno niže nego u drugim delovima sveta. Kod njih je takođe zabeležen niži nivo kalcifikacije koronarnih arterija.

“To nas podstiče da utvrdimo koji su faktori rizika za razvoj demencije kod populacije Tsimané”, kaže glavna autorka studije i gerontolog Margaret Gatz sa Univerziteta Južne Kalifornije.

Gatz i njene kolege sada su utvrdili da su među pripadnicima zajednica Tsimané i Mosetén starija životna dob i genetska varijanta poznata kao alel apolipoproteina E ε4 bili najvažniji faktori rizika za pojavu novih slučajeva demencije.

Reč je o sličnim biološkim faktorima rizika, koji nisu direktno povezani sa načinom života, kao kod stanovništva SAD i drugih industrijalizovanih zemalja sa visokim prihodima.

To ukazuje na mogućnost da je jedan od razloga zbog kojih demencija nije toliko česta među zajednicama Tsimané i Mosetén to što manje ljudi sa ovom bolešću doživi duboku starost.

Pacijenti sa demencijom u ovim udaljenim zajednicama imali su više od šest puta veći rizik od smrti u odnosu na osobe sa očuvanim kognitivnim sposobnostima.

Nakon dijagnoze demencije, njihovo preživljavanje bilo je u proseku dva do tri puta kraće nego u SAD.

“Kada morate da uzgajate, sakupljate ili lovite gotovo svaku kaloriju koju pojedete, demencija veoma brzo može postati opasna po život jer čoveku oduzima samostalnost koja je neophodna za svakodnevno preživljavanje”, objašnjava Trumble.

Međutim, godine, genetika i stopa smrtnosti osoba sa demencijom nisu mogli u potpunosti da objasne rezultate.

Istraživači su otkrili i da većina slučajeva demencije među zajednicama Tsimané i Mosetén nije tipična za Alchajmerovu bolest.

Umesto toga, mnogi pacijenti sa demencijom pokazuju simptome slične Parkinsonovoj bolesti, kao i znakove bolesti krvnih sudova ili povećanog rizika od moždanog udara.

“Kod većine pripadnika naroda Tsimané sa kognitivnim oštećenjem ili demencijom obrazac atrofije mozga nije tipičan za Alchajmerovu bolest”, kaže Gatz.

“Umesto toga, prisutne su promene koje ukazuju na doprinos vaskularnih problema razvoju kognitivnih poremećaja i demencije.”

Preliminarna analiza moždanih biomarkera u krvi pokazala je snažne pokazatelje neurodegeneracije i neuroinflamacije kod učesnika sa demencijom, za koje autori smatraju da bi mogli da budu posledica vaskularnog oštećenja mozga.

Ovi nalazi ipak ostaju preliminarni dok naučnici ne sprovedu dodatna istraživanja.

Autori pretpostavljaju da bi način života ovih zajednica mogao da pruža određenu zaštitu od demencije zbog njihove manje izloženosti uobičajenim promenljivim faktorima rizika, kao što su gojaznost, hipertenzija, dijabetes i fizička neaktivnost.

To zvuči logično, ali dosadašnja istraživanja među zajednicama Tsimané i Mosetén nisu pokazala da osobe sa boljim metaboličkim zdravljem imaju manju verovatnoću da razviju demenciju.

Moguće je da na rezultate utiču i drugi faktori načina života.

Pripadnici ovih zajednica hrane se namirnicama bogatim vlaknima, sa malo šećera i zasićenih masti, i veoma su fizički aktivni. Istovremeno su izloženi velikom broju patogena, imaju ograničen pristup antibioticima i gotovo nikakvu vakcinaciju, što bi potencijalno moglo da poveća rizik od demencije.

Šta zapravo štiti mozak pripadnika ovih udaljenih starosedelačkih zajednica od Alchajmerove bolesti i dalje ostaje nepoznato.

“Naš sledeći korak je da razdvojimo relativni doprinos genetike, načina života, ishrane, društvenih kontakata, fizičke aktivnosti i izloženosti imunskog sistema riziku od demencije”, kaže Trumble.

“Ako uspemo da identifikujemo faktore koji štite ljude u bolivijskoj Amazoniji i razumemo biološke mehanizme koji stoje iza njih, možda ćemo ta saznanja moći da pretvorimo u nove načine prevencije demencije i u drugim delovima sveta.”

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com