Pre fotografisanja devojčica je obrisala suze i krv sa posekotine na usni: Svedočanstvo istinskog straha i užasa Aušvica

Četrnaestogodišnja devojčica Česlava Kvoka umrla je u Aušvicu. Ali strah na njenom licu ostao je da živi večno na fotografiji snimljenoj pre smrti.

Česlava Kvoka je bila jedna od preko 100.000 Poljaka koji su iz svojih sela deportovani nakon nemačke invazije 1939. Ovi farmeri, uglavnom katolici, odvedeni su iz svojih domova, kako bi napravili mesta Nemcima. Nacisti su imali plan da oni nasele to zemljište.

O životu Česlave Kvoke, pre ovog trenutka, zna se vrlo malo. Zna se da je rođena u malom selu Volka Zlojecka u jugoistočnoj Poljskoj 15. avgusta 1928. godine i da su ona i njena majka deportovane iz Zamošća u Poljskoj u Aušvic 13. decembra 1942. godine.

Za naciste, Česlava Kvoka je bila samo zatvorenik 26947.

Poznati po nemilosrdnosti, ali i birokratiji, Nemci su za svoju evidenciju fotografisali i katalogizirali zatvorenike koji su prošli kroz logore smrti. Strah na Česlavinom licu koji i danas može gotovo da se “opipa”, nadživeo je crno-belu fotografiju. Na njenom licu, iako je na fotografiji, očitavaju se svi užasi rata.

Četrnaestogodišnja devojčica bila je mrtva tri meseca nakon što je nastala fotografija.

Ne zna se kako je umrla, da li od teškog rada, iscrpljenosti i gladi ili je bila deo nekog zastrašujućeg eksperimenta; ili stradala jednom od metoda ubijanja koje su se koristile.

Iako se ne zna šta je bilo posle fotografisanja, zahvaljujući sećanju fotografa Vilhelma Brasea, zna se šta se desilo neposredno pre.

Poljak kog su nacisti deportovali u Aušvic, Brase je bio primoran da fotografiše između 40.000 i 50.000 zatvorenika u logoru, uključujući Česlavu Kvoku.

Sećao se, veoma živo, kako je preplašena devojka uvedena sa ostalima, nesposobna da razume bilo šta što se oko nje dešava:

“Ova žena je (zatvorenica koja je nagledala) uzela štap i tukla je po licu. Ova Nemica je iskaljivala svoj bes na devojci. Tako lepa mlada devojka, tako nevina. Plakala je ali nije mogla ništa da uradi. Pre fotografisanja, devojčica je obrisala suze i krv sa posekotine na usni. Iskreno da vam kažem, osećao sam se kao da je i mene neko udario, ali nisam smeoo da se mešam. Za mene bi to bilo kobno. Nikada nisi mogao ništa da kažem.”

Krv iz posekotine na usni Česlave Kvoke i dalje je vidljiva na fotografiji koju je Brase snimio.

Kao fotograf logora, Brase je bio očevidac užasa iz Aušvica. Beležio je sirovi strah na licima zatvorenika i sačuvao ga za večnost.

Čak i nakon što je Brase poslat u drugi koncentracioni logor, a onda i konačno oslobođen od strane američkih snaga 1945. godine, on se borio sa duhovima desetina hiljada žrtava koje je godinama fotografisao. Posle rata on je prestao da se bavi fotografijom.

“Kada bih počeo da fotografišem”, objasnio je, “video bih mrtve. Stajao bih i fotografisao neku mladu devojku, ali iza nje bih video duhove. Video bih sve te krupne prestravljene oči, kako gledaju u mene. Nisam mogao više.”

Ovi duhovi žive zahvaljujući ljudima poput Brasea, koji su sačuvali fotografije uprkos naporima nacista da ih unište.

Kada su shvatili da je rat izgubljen, Nemci su pokušali da se otarase svih dokaza o užasnima koje su počinili, što je uključivalo i spaljivanje kartona žrtava. Ali Brase i još nekoliko drugih, uspeli su da sakriju negative, i tako sačuvaju lica žrtava koje su pretrpele ova nezamisliva zlostavljanja.

Fotografija Česlave Kvoke bila je među onima koje je Brase uspeo da sačuva. Krhko, mlado lice umiveno strahom ostaje dirljiv podsetnik na užase rata, na sve živote koji su ugašeni pre nego što su stvarno i počeli.

Izvor: nationalgeographic.rs