Poslovi sa srednjom školom za platu veću od 1.000 evra

Na tržištu rada je sve izraženiji raskorak između potreba poslodavaca i želja đaka kada je u pitanju  srednjoškolsko obrazovanje.

Trend koji traje godinama, da zanatske, mašinske i građevinske škole upisuje nedovoljno đaka, rezultirao je da upravo iz njihovih klupa izlaze malobrojni radnici koji su se obrazovali za najplaćenija zanimanja.

Načelo ponude i potražnje najvidljivije je u oglasima za posao, jer se variocima, profesionalnim vozačima, mehaničarima, pekarima, kuvarima i zanatlijama iz građevinske struke, koji važe za deficitarna zanimanja, nude plate iznad 1.000 evra, koje su veće od onih koje imaju mnogi sa fakultetskim diplomama.

Vodoinstalateri, električari, stolari, moleri mogu da zarade i mnogo više, naročito ako su spretni i imaju svoje preduzetničke radnje.

Varilac

Jedan od poslova na kojem je čak i početnicima zagarantovana zarada od oko 80.000 dinara je varilac, dok plata iskusnih majstora ove struke ide i iznad 2.000 evra. Miloš Turinski, PR Infostuda kaže da je u oglasima na ovom portalu plata varioca išla i do 4.000 evra, ali ukazuje da su to uglavnom sezonski poslovi, po projektima, od tri do šest meseci i da zarada jeste velika, ali da često nije zagarantovan posao tokom cele godine.

U Srednjoj mašinskoj školi u Novom Sadu navode da ovaj profil nije naročito popularan među decom, ali da su poslodavci veoma zainteresovani za zapošljavanje tog kadra.

– Poslodavci stalno pitaju da li imamo đake koji bi došli na praksu ili koji su prošle godine završili, a da žele da rade. Osnovne bravarske i zavarivačke radove savladaju u školi i odmah mogu da rade, a za neke posebne tipove zavarivanja idu na dodatne obuke i tamo stiču sertifikate. Plata zavisi od firme, ali i od vrste zavarivanja – kaže za Infostud Dušana Đorđević, pomoćnica direktora Srednje mašinske škole.

Za ovaj profil ima više zainteresovanih koji su odlučili da menjaju profesiju, nego onih koji ga upisuju posle osnovne škole. Kako kaže Đorđević, u ovoj školi se održava i vanredna nastava, a najčešće dolaze oni koji su završili gimnazije i idu na prekvalifikaciju na niži, treći stepen. Navodi i primer da se jedan momak koji je završio medicinsku školu, prekvalifikovao za bravara zavarivača.

Automehaničar

Profil mehaničar motornih vozila, odnosno automehaničar, najpopularnije je zanimanje sa trećim stepenom u Srednjoj mašinskoj školi i kod učenika i kod privrednika, a to je još jedna od profesija koja garantuje platu daleko iznad proseka.

– To je logično ako imamo u vidu broj automobila i razvoj automobilske industrije, a sve je više i servisa u kojima dobijaju šansu da rade. Deca su za taj smer zainteresovana i to odeljenje je uvek puno. Plata zavisi od stručnosti. Zavarivači bolje zarađuju, jer ih je manje, ali lepo zarađuju i mehaničari. Zavisi koliko su vešti, ali i stručni i u kom servisu rade – objašnjava pomoćnica direktora Srednje mašinske škole u Novom Sadu.

Ona ističe da je važno da i roditelji i deca budu svesni da postoje zanati u kojima mogu lako da se zaposle i da dobro zarađuju.

– Interesovanje dece je generalno slabo za sva zanimanja sa trećim stepenom obrazovanja. Došli smo u situaciju da je decu sramota da kažu da su bravari, ne zvuči im fensi i popularno. Roditelji igraju veliku ulogu i mora se raditi i na njihovom osvešćivanju – smatra Đorđević.

Miloš Turinski napominje da automehaničar može da zaradi od 70.000 dinara, ali navodi da na portalu Poslovi Infostud ima ponuda i od 100.000 do 180.000 dinara za poslove u Beogradu.

Pekar

Privrednici su poslednjih godina počeli da se “bore” za radnike podizanjem plata, zbog deficita stručnog kadra, a to je posebno izraženo i u pekarskoj industriji. Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže za Infostud da je početna plata u pekari 80.000 dinara, što su danas dve minimalne zarade, ali da majstori ovog zanata, oni koji imaju više iskustva, zarađuju i do 180.000 dinara.

– U industrijskim pekarama, gde cela proizvodnja zavisi od pekara – od zamesa do pečenja, zarada može da bude i veća. Oni odgovaraju za ceo tok proizvodnje. Noćni rad podiže platu, a naročito  dobro zarađuju buregdžije. Taj posao je težak, ručno se radi i zahtevno je, a potrebno je uložiti veliki snagu. Ne postoji mašina koja bi mogla da ih zameni i da napravi kore za burek – ističe Pralica.

On navodi da je mladima potrebno šest do deset meseci da “ispeku” ovaj zanat.

Profesionalni vozač

Dobra plata se može zaraditi i za volanom. U Poslovnom udruženju “Srbijatransport” kažu da vozači autobusa zarađuju od 80.000 do 100.000 dinara, a da su plate onih koji voze kamione i mnogo više. Plata uglavnom zavisi od poslodavca, ali mogu da zarade i do 300.000 dinara ako voze u međunarodnom transportu. Kolika je potražnja za ovim kadrom svedoči i to što su u nekim firmama stalno otvoreni konkursi za zapošljavanje. Za ovaj profil se đaci obrazuju u saobraćajnim školama, ali iz Poslovnog udruženja ukazuju na problem sa ulaskom u profesiju jer, zbog domaćih propisa, đaci moraju da napune 21 godinu da bi mogli da voze šlepere, zbog čega mnogi odustanu čekajući da ispune starosni uslov. S druge strane, i kod ove profesije je sve više onih koji se prekvalifikuju iz drugih zanimanja.

Majstori zanatlije

Svako ko je prethodnih meseci morao da angažuje vodoinstalatera, električara, stolara ili molera mogao je da se uveri koliko su ove usluge poskupele, ali i kako je teško pronaći slobodnog i dobrog majstora. Stručnjaci tu nemaju dilemu – onome čega nema, skače cena.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Infostud da su zanatlije među najbolje plaćenim radnicima i da ugovorene cene rada u tim delatnostima ne odražavaju uvek stručnost i obrazovanje, već potrebu za radnikom.

Ako ste u potrazi za poslom, kliknite OVDE.

Izvor: MojNoviSad