Dve vrane su prošle klasičan psihološki test i u donošenju odluka ostavile ljude daleko iza sebe

Dve mužjaka vrane pokazale su bolje rezultate od ljudi i majmuna u klasičnom psihološkom zadatku koji ispituje kako mozak donosi odluke na osnovu onoga što vidi.

U ranijim eksperimentima vranovke, porodica ptica kojoj pripadaju vrane, gavrani, gačci, čavke i sojke, pokazale su čitav niz izuzetnih mentalnih sposobnosti za koje se nekada mislilo da ih imaju samo primati. Novokaledonske vrane prave alate od više delova i planiraju tri koraka unapred. Zapadne žbunske sojke imaju pamćenje nalik epizodnom, a gavrani su toliko pametni da umeju da budu i sumnjičavi.

Dvojica neurobiologa sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj sada su ispitala sposobnost odlučivanja kod crne vrane, latinski Corvus corone, a rezultati su naš primatski mozak ostavili prilično iza sebe. Istraživanje je objavljeno u časopisu Science.

Filip Šmidbauer i Andreas Nider ne žele samo da pokažu koliko su vrane inteligentne. Zanima ih kako ptice izvode ovakve misaone podvige sa mozgom koji je iz osnova drugačiji od našeg.

Nider je pre skoro deset godina u jednom radu napisao da takva fleksibilnost ponašanja deluje neočekivano, jer ptice nemaju slojevitu moždanu koru, najviši centar za obradu informacija u mozgu sisara. Umesto slojeva, objasnio je, ptičji mozak se oslanja na kola koja potiču iz drugog dela palijuma. Mozak im je manji od našeg, ali su manji i neuroni, pa informacija putuje kraće, a na istom prostoru stane mnogo više snage za obradu.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući ovakvom prednjem mozgu koji je evoluirao nezavisno, mozak vranovki ima dvostruko više neurona od mozga primata iste mase. To im daje ogromnu računsku moć u malom i gusto zbijenom ptičjem mozgu.

Novi eksperimenti pokazuju koliko taj ptičji mozak zaista može. Na test su stavljena dva odrasla mužjaka. Uzorak je veoma mali, pa se iz rezultata ne može pouzdano zaključiti mnogo o vranama uopšte. Ipak, to je dobar početak.

Svaka vrana je postavljena ispred ekrana na dodir. Na ekranu se pojavi mnoštvo tačkica, a onda se deo njih pomeri u jednom smeru, levo ili desno. Vrana pokazuje u kom pravcu se tačkice kreću tako što kljucne metu na odgovarajućoj strani ekrana. Za tačan odgovor dobija ukusnog brašnara.

Ptice su same određivale tempo i imale su dosta vremena da izaberu odgovor. Cilj je bio da odluku donesu kad su sigurne u izbor, a ne samo da budu brze. Pre prikupljanja pravih podataka, obe vrane su prošle više od sto treninga kako bi dobro savladale zadatak.

Ljudi i majmuni su već ranije pokazali kako donose odluke na osnovu opažanja kroz ovaj test razlikovanja kretanja nasumičnih tačaka, ali vrane su sada prvi put testirane.

Šmidbauer i Nider navode da su ptice donosile promišljene odluke neviđenom brzinom, u proseku za oko 235 milisekundi, što je otprilike dvostruko brže nego kod majmuna i ljudi. Ta brzina nije išla nauštrb tačnosti.

Istraživači su potom vranama ugradili elektrode u mozak. Postavljene su tako da prate kaudolateralni nidopalijum, deo mozga sa neuronima koji učestvuju u opažanju smera kretanja, kao što su tačkice na ekranu.

Kad su se probudile posle operacije, vrane su ponovo radile isti zadatak, ovog puta uz beleženje aktivnosti 248 pojedinačnih neurona. Ovi neuroni su slali signale povezane sa predstojećom odlukom već 70 milisekundi pošto su tačkice krenule, oko 170 milisekundi pre nego što bi vrana kljucnula.

Autori zaključuju da vrane imaju proračunsku dinamiku sličnu primatima, ali u drugačije građenom nervnom sistemu i sa znatno većom brzinom. Dodaju da bi ovakva brzina odlučivanja mogla biti posledica pritisaka sa kojima su se ptice suočavale tokom evolucije.

Nider objašnjava da se ptice oslanjaju na vid kako bi u letu izvele precizne i brze manevre i kako bi kljunom tačno pogodile predmet dok traže hranu.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com