IZGLEDA DA MU KLIMATSKE PROMENE NISU PRIORITET Osnivač Patagonije doniranjem bogatstva kompanije IZBEGAO DA PLATI preko milijardu dolara poreza

“Umesto ‘izlaska u javnost’, mogli biste reći da idemo u svrhu'”, rekao je Šujnar u izjavi u kojoj je najavljivao taj potez. „Umesto da iz prirode izvlačimo vrednost i pretvaramo je u bogatstvo za investitore, koristićemo bogatstvo koje Patagonija stvara da zaštitimo izvor svog bogatstva, piše Biznis Insajder.

Ranije ove godine, drugi biznismen sa druge strane političkog spektra – Beri Seid iz Čikaga – koristio je sličnu strukturu da donira svoj posao od 1,6 milijardi dolara neprofitnoj organizaciji koja se zalaže za konzervativne ciljeve, uključujući ograničavanje pristupa abortusu i imenovanje konzervativnih sudija u federalnu klupu , navodi se u izveštaju Njujork tajmsa.

Seid je uspeo da izbegne plaćanje poreza na prodaju svog poslovanja, proizvođača elektronike po imenu Tripp Lite, donirajući ga neprofitnoj organizaciji Marble Freedom Trust. I morao je da se uveri da su njegovi ljubimci zbrinuti – slično kao što je Šujnar učinio sa donacijom Patagonije svojim neprofitnim organizacijama za koje kaže da će se zalagati za klimatske promene.

Bio je to ogroman potez i odmah se proširio poslovnim svetom. To bi takođe moglo dati Šujnar-u i njegovoj porodici veliku poresku olakšicu, rekli su za Insajder stručnjaci koji prate tako velike transakcije.

To je zbog strukture donacije: Šujnar je za Njujork tajms rekao da se deonice sa pravom glasa — oko 2% svih akcija — prenose u novi fond koji vode članovi porodice i savetnici, pod nazivom Patagonia Purpose Trust. Ostatak akcija privatne kompanije, koje porodica sada drži, ići će novoj neprofitnoj organizaciji pod nazivom Holdfast Collective.

Tajms navodi da su, prenoseći te akcije u trust, Šujnarovi na udici za 17,5 miliona dolara poreza na poklone. Međutim, oni neće plaćati nikakve poreze na vrednost koju su deonice prikupile otkako su je prvi put stekle – ono što se zove porez na kapitalnu dobit. Blumberg procenjuje da je porez na kapitalnu dobit na donaciju mogao da iznosi više od 700 miliona dolara.

Slično tome, ogromne količine akcija namenjene neprofitnoj organizaciji 501(c)(4) takođe su oslobođene poreza. Džastin Miler, nacionalni direktor za planiranje bogatstva u kompaniji Evercore Vealth Management, procenjuje da da je 98% od doniranih 3 milijarde dolara podleglo federalnom porezu na poklone, to bi iznosilo čak 1,176 milijardi dolara sa nametom od 40%.

Portparol Patagonije rekao je za Insajder da porodica Chouinard nije tražila stvaranje strukture kompanije kako bi izbegla poreze.

„Patagonija plaća svoje poreze“, rekao je portparol. „Povremeno smo se zalagali za povećanje stope korporativnog poreza kako bismo podržali inicijative za klimu. To smo uradili nedavno u okviru naše podrške planu Build Back Better – rekli smo da bismo bili spremni da platimo višu stopu korporativnog poreza za jače klimatske politike.“

Neki stručnjaci kažu da struktura koju je Šujnar koristio da rastereti kompaniju pomaže osnivačkoj porodici Patagonije da se „isključi“ iz poreskog sistema kojem smo ostali podložni — ili barem oni od nas koji nismo milijarderi.

Struktura donacija Šujnar-a spada u okvir američkog poreskog zakona: bogati ljudi ne plaćaju poreze na isti način na koji to čine svi drugi

“Možete dati cenjenu imovinu korporaciji (c)(4) i ne morate da plaćate porez na kapitalnu dobit. A to je samo mana”, Čak Kolins , direktor Programa za nejednakost i opšte dobro sa leve strane- oslanjajući se na Institut za političke studije, rekao je Insajderu. „Bez obzira na to koliko je donator velikodušan, ne bi trebalo da budu u mogućnosti da u potpunosti odustanu od plaćanja poreza. To je moje mišljenje.“

Postoji mnogo mehanizama za ultra-bogati da pomeraju novac i ne moraju da plaćaju namet. Kada je reč o tome zašto Šujran ne plaća mnogo poreza, „postoji jednostavan pravni odgovor — jer on to ne mora“, rekao je za Insajder Stiv Rozental, viši saradnik u Centru za poresku politiku.

Struktura donacija znači da porodica takođe neće dobiti nikakav odbitak od poreza u dobrotvorne svrhe, pošto zalihe prelivaju u 501(c)(4), a ne u 501(c)(3). Kada donirate 501(c)(4), oni generalno ne ispunjavaju uslove za odbitak poreza u dobrotvorne svrhe na vaš savezni porez na dohodak — i, zbog zakona koji je potpisan pod predsednikom Obamom, te donacije ne podležu saveznim porez na poklon. Nemilijarderi koji traže donacije na svoje poreze verovatno doniraju u 501(c)(3) kako bi dobili odbitke.

Miler je rekao da izbor 501(c)(4) umesto 501(c)(3) ima smisla: porodica verovatno ne bi mogla da zadrži kontrolu nad 501(c)(3).

Rasel Džejms, direktor postdiplomskih studija za lično finansijsko planiranje na Teksaškom tehničkom univerzitetu, rekao je da ultra-bogati generalno „ne mogu čak ni da koriste dobrotvorne olakšice za porez na prihod“. To je zato što rade kako bi bili sigurni da im prihod na papiru bude nizak.

„Oni imaju tendenciju da imaju visoko bogatstvo i nizak prihod o kojem se izveštava, a odbici su ograničeni na procenat prihoda“, rekao je Džejms za Insajder. „Dakle, ako poklone čak i mali deo svog bogatstva, to u potpunosti nadmašuje njihov prihod o kojem se izveštava, što znači da su već maksimalno iskoristili svoje donacije koje imaju poreske olakšice.

Ukratko, onda, „ove alternativne strukture imaju više smisla jer imate više kontrole, možete je potrošiti na politiku, a ionako vam nije bio potreban odbitak poreza u dobrotvorne svrhe“, rekao je Džejms. U međuvremenu, 501(c)(4) može potrošiti svoj novac na političke ciljeve — poput borbe protiv klimatskih promena; a 501(c)(3) generalno ne može.

Poreski zakon znači da ljudi mogu učiniti isto iz mnogo manje vrednih razloga

Dok Čouinardovi kažu da ulažu svoje milijarde u borbu protiv klimatske krize, drugi bogati ljudi mogu koristiti istu vrstu struktura za ciljeve koji su i njima dragi – a možda i ne toliko politički popularni: Možda bi naftni baron želeo da koriste sličnu strukturu da upumpaju profit u pomoćno bušenje za ugljenik.

„Argument za promenu poreske politike da bi se primenio porez na poklon za 501(c)(4)s je da ne samo da pojedinac može da donira neograničeno – oni mogu da nastave da rastu bez poreza generacijama“, rekao je Miler. „Dakle, 3 milijarde dolara danas bi lako moglo biti 9 milijardi za 20 godina. Potpuno oslobođeno poreza i sve se koristi u političke svrhe.

Trenutna poreska politika „omogućava pojedincima da utiču ne samo na politiku tokom svog života, već i generacijama nakon što ih više nema“, rekao je Miler. Na kraju, čak i ako postoji „dobra“ organizacija 501(c)(4), „ništa ne sprečava nikoga drugog da donira drugoj organizaciji sa kojom se ne slažete — i ove donacije mogu imati trajne efekte“.

„Imam prigovor na poreska pravila u ovoj oblasti, jer mi se čini da poreska pravila subvencionišu ove političke agende“, rekao je Rozental. „Svako bi trebalo da bude u mogućnosti da unapredi svoje političke agende kako smatra prikladnim sa svojom imovinom, ali treba da izradimo poreska pravila na način koji isključuje koristi od korišćenja resursa za unapređenje agende.

Posebno, poreski stručnjak Harvi Bezozi rekao je da je to neobična strategija i da verovatno neće postati uobičajena. To je zato što, sa 501(c)(4) u igri, neće biti odbitka poreza na prihod, i malo je verovatno da bi većina porodica želela da koristi svoja sredstva više u političke svrhe nego u dobrotvorne svrhe.

Ali Čouinardove donacije ilustruju kako ultra-bogati, čak i kada se zalažu za velike ciljeve, izlaze iz domena oporezivanja, što znači da bi javna kasa — ona koja plaća puteve i aerodrome i subvencije za zdravstvenu zaštitu — mogla biti lišena oko milijardu dolara poreskih prihoda, u slučaju Patagonije.

„Pozdravljamo ovu vrstu dobrotvornog impulsa i želje“, rekao je Kolins. Ipak, rekao je Kolins, „neki deo tog novca bi trebalo da ide za plaćanje poreza koje mi ostali plaćamo na svoj prihod i imovinu“.