Porodično okruženje možda ima veći uticaj na zdravlje dece nego navike majke tokom trudnoće

Kako bi što bolje utvrdili da li postoji uzročno-posledična veza, a ne samo slučajna povezanost, istraživači su primenili više različitih metoda i upoređivali rezultate.

Među njima su bili i genetski rizici procenjeni na osnovu DNK učesnika, kao i pristup kojim se ponašanje jednog roditelja koristilo za poređenje sa ponašanjem drugog.

Ukupno je analizirano više od 594.000 različitih procena, koje su obuhvatile navike oba roditelja i veliki broj zdravstvenih pokazatelja kod dece.

Rezultati su pokazali da je većina uočenih veza bila relativno slaba.

Samo mali broj njih bio je dovoljno izražen da bi se mogao smatrati značajnim.

Među svim analiziranim navikama pušenje je ostavilo najuočljiviji trag.

Oko 6 odsto rezultata povezanih sa pušenjem pokazalo je jasnu povezanost sa zdravljem dece, u poređenju sa 3 odsto za konzumiranje alkohola i svega 0,4 odsto za unos kofeina.

Pušenje majke tokom trudnoće bilo je dosledno povezano sa manjom porođajnom težinom deteta, ali i sa kasnijim razlikama u telesnoj masi, raspoloženju i ponašanju tokom detinjstva.

Majke i očevi pokazali su veoma slične obrasce

Jedan od najzanimljivijih rezultata doveo je u pitanje široko rasprostranjeno mišljenje da navike majke tokom trudnoće imaju mnogo veći uticaj od navika oca.

U većini analiza pokazalo se da ponašanje majki nije imalo znatno snažniji uticaj od ponašanja očeva.

U približno polovini poređenja jača povezanost zabeležena je kod majki, a u drugoj polovini kod očeva.

Takav obrazac bio je gotovo isti bez obzira na to da li se analiziralo pušenje, konzumiranje alkohola ili unos kofeina.

„Jedan od najzanimljivijih nalaza bio je to što nismo uočili dosledno snažnije efekte kod majki nego kod očeva“, rekla je Džema Šarp.

„Često pretpostavljamo da ponašanje majke tokom trudnoće ima veći uticaj na zdravlje deteta zbog direktnog uticaja na razvoj fetusa.“

„Međutim, ustanovili smo da su pušenje, konzumiranje alkohola i kofeina kod majki i očeva pokazivali iznenađujuće slične obrasce povezanosti sa zdravstvenim ishodima kod dece.“

Prema njenim rečima, to ukazuje da šire porodično okruženje može imati veći značaj za zdravlje dece nego same navike tokom trudnoće.

Socioekonomski uslovi imali su još veći uticaj

Najizraženiji uticaj nije poticao od pojedinačnih navika roditelja, već od socioekonomskog položaja porodice.

Ovaj pokazatelj obuhvata nivo obrazovanja roditelja i njihovo zanimanje.

Čak 15 odsto rezultata povezanih sa socioekonomskim statusom pokazalo je snažnu vezu sa zdravljem dece, što je više nego dvostruko u odnosu na pušenje i višestruko više nego kod unosa kofeina.

„Naša studija pokazuje da društveni i ekonomski uslovi u kojima deca odrastaju mogu imati veći uticaj na njihovo zdravlje nego pojedinačne navike roditelja tokom trudnoće“, istakla je Šarp.

„Analizirajući podatke više od 230.000 učesnika iz četiri dugoročne studije, ustanovili smo da je nepovoljan socioekonomski položaj bio doslednije povezan sa lošijim zdravstvenim ishodima kod dece nego pušenje, alkohol ili kofein kod bilo kog roditelja.“

Ograničenja istraživanja

Autori naglašavaju da rezultati pokazuju povezanost, ali ne predstavljaju konačan dokaz da određena navika direktno izaziva određeni zdravstveni problem.

Istraživanje se zasniva na posmatranju porodica, a ne na kontrolisanom eksperimentu.

Većina ispitanika bila je bele rase i živela je u razvijenijim delovima severne Evrope, pa nije poznato da li bi isti rezultati važili i za druge delove sveta.

Pojedine analize obuhvatale su manji broj učesnika zbog nedostajućih podataka, što je moglo otežati uočavanje slabijih efekata.

Takođe, veliki deo podataka zasnivao se na informacijama koje su sami roditelji davali o svojim navikama, pa su moguće greške u sećanju ili prijavljivanju.

Šta ovo znači za unapređenje zdravlja dece?

Ako navike tokom trudnoće imaju manji uticaj nego što se ranije verovalo, istraživači smatraju da bi napori za unapređenje zdravlja dece trebalo više da budu usmereni na uslove u kojima porodice žive, a ne isključivo na ponašanje jednog roditelja.

To, međutim, ne znači da je pušenje tokom trudnoće bezbedno.

Naprotiv, upravo je pušenje ostalo faktor koji je najdoslednije bio povezan sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima kod dece u svim analizama.

Glavna poruka istraživanja jeste da se najveći napredak može postići poboljšanjem životnih uslova porodica – kvalitetnijim stanovanjem, boljom zdravstvenom zaštitom i većom ekonomskom sigurnošću – jer bi takve mere mogle imati mnogo veći pozitivan uticaj na zdravlje dece nego saveti usmereni samo na jednog roditelja.

Izvor/ Saznaj više: earth.com