Velike promene u označavanju hrane

Uprkos snažnom lobiranju poljoprivrednika, Evropski parlament je nedavno dao zeleno svetlo za dugonajavljivanu strategiju „Od polja do stola”.

Reč je o paketu dvadeset i sedam zakonskih predloga i politika koje će u narednih desetak godina menjati načine na koje se u Evropi proizvodi, prerađuje, kupuje i konzumira hrana.

Odrađen je veliki posao, strategija je izglasana mada je bilo pritisaka, rekla je Biljana Borzan, evroparlamentarac i član Odbora za poljoprivredu i zaštitu potrošača.

Ona je rekla kako sistem trenutno funkcioniše na kredit, trošeći previše vode, zemlje, šume  i zdravlja i kako je došlo vreme da se nešto promeni.

– Nužne su promene koje bi omogućile da profitiraju svi – istakla je ona.

Strategija predviđa da se do 2030. za 50 odsto smanji upotreba pesticida i antibiotika u poljoprivredi, a za 25 povećaju površine pod ekološkim uzgojem.

Većina potrošača u anketama izjavljuje kako im je sigurnost hrane glavni faktor pri kupovini, a da ih najviše brinu pojave stočnih bolesti, bakterija i prisustva tragova antibiotika, hormona i pesticida u hrani.

Borzanova je istakla da snažno podržava smanjenje upotrebe pesticida u hrani i da su namirnice bez hemije proizvodi s dodatom vrednošću koji će poljoprivrednicima omogućiti tržišnu utakmicu. Kako je rekla, ni prisustvo tragova pesticida „u vodi i ljudskom organizmu nikoga ne ostavlja ravnodušnim”.

Strategija predviđa i izmenu evropskih propisa označavanja porekla hrane, sadržaja, hranjivosti, metoda proizvodnje, oglašavanja i rokova trajanja prehrambenih proizvoda.

Istraživanja potvrđuju da više od 70 odsto kupaca obraća pažnju na označavanje, a oko 45 procenata redovno izdvaja više za kvalitetan proizvod.

– Građani u 21. veku žele da znaju više o hrani koju kupuju – rekla je ona.

Inače, Borzanova je zaslužna i za obavezno uvođenje oznaka nutritivne vrednosti, izmenu sistema označavanja porekla meda kako bi se zaštitili domaći proizvođači i onemogućio lov u mutnom. Uvodi se obaveza isticanja nutritivnih vrednosti na prednjoj strani proizvoda.

Građani u 21. veku žele da znaju više o hrani koju kupuju, kaže Biljana Borzan (Foto lična arhiva)

Izmene označavanja odnose se na proizvode čija pakovanja sugerišu da je reč o domaćim iako su svi sastojci od kojih su proizvedeni uvozni. Proizvođačima jeste dozvoljeno da koriste uvozne sirovine, ali nije dozvoljeno da kupce dovode u zabludu.

– Navođenje zemlje porekla je trenutno obavezno za proizvode poput svežeg i smrznutog mesa, ribe i jaja. Strategija proširuje obaveze označavanja za prehrambene proizvode na kojima je do sada bila dovoljna oznaka „proizvedeno u EU” – istakla je ona. Predloženo je da to budu mleko i mlečni proizvodi i meso u mesnim prerađevinama, med, koji se trenutno deklariše kao „mešavina EU i ne-EU” sirovine.

Kao jednu od mera u borbi protiv epidemije gojaznosti od 2022. uvodi se i obvezno označavanje nutritivne vrednosti hrane na pakovanju, i to sa prednje strane. Na zajedničkom evropskom tržištu trenutno se koristi nekoliko sistema za obeležavanje , ali njihova upotreba i dalje nije obavezna.

U Odboru za zaštitu potrošača napominjali su da su se borili za ove izmene jer celo društvo mnogo košta sve više gojaznih. Cilj je da oznaka bude jasna i razumljiva, da potrošaču jednostavno „prevede” deklaraciju o sastojcima, te pomogne da se bolje informiše koji proizvodi na polici u trgovini imaju bolju nutritivnu vrednost, te da lakše biraju zdrave namirnice.

Izvor: Politika