Slatkovodne ribe su pune „večnih hemikalija”

Iako je konzumiranje lokalno uzgojenih namirnica odlično za životnu sredinu, jedenje lokalno ulovljene slatkovodne ribe moglo bi biti opasnije po ljudsko zdravlje nego što smo pretpostavljali. Studija organizacije „Environmental Working Group” (EWG) pokazuje da slatkovodne ribe u Sjedinjenim Državama sadrže opasne količine „večnih hemikalija”, uključujući i onu poznatu kao PFOS (perfluorooktansulfonska kiselina). PFOS pripada grupi veštačkih aditiva poznatih kao perfluoroalkil i polifluoroalkil supstance, odnosno PFAS.

„PFAS se nazivaju ’večnim hemikalijama’ jer se ne razgrađuju u životnoj sredini, a često dolazi i do njihove bioakumulacije u ljudima i drugim vrstama, poput riba”, naveo je u imejlu za „PopSci” Dejvid Endruz, viši naučnik u EWG-u i jedan od glavnih autora studije. „PFOS je bio glavni sastojak proizvoda ’ScotchGard’ kompanije 3M. Takođe se koristio i u drugim proizvodima, poput pene za gašenje požara. PFOS je samo jedna od hiljada per- i polifluorisanih alkil supstanci.”

PFOS je samo jedna od PFAS supstanci koje su u međuvremenu dospele u vodu za piće i nagomilale se u telima riba, stoke, mlečnih proizvoda i divljači. Istraživački tim je utvrdio da konzumiranje samo jedne ribe godišnje odgovara unosu vode koja sadrži PFOS u koncentraciji od 48 delova na bilion (ppt) tokom perioda od mesec dana.

„Ljudi koji konzumiraju slatkovodnu ribu, a posebno oni koji je redovno love i jedu, izloženi su riziku od prisustva alarmantnih količina PFAS supstanci u svom organizmu”, rekao je Endruz u svojoj izjavi. „Kao dete, svake nedelje sam išao u ribolov i jeo ulovljenu ribu. Ali sada, kada vidim ribu, jedino o čemu razmišljam jeste kontaminacija PFAS supstancama.”

Prema navodima tima, ovo istraživanje ide u prilog zahtevima za strožom regulacijom ovih hemikalija i češćim testiranjem ribe. Takođe, ono pokreće pitanja ekološke pravde za zajednice koje zavise od ishrane slatkovodnom ribom, uključujući i lokalna plemena američkih starosedelaca.

Studija je pokazala da su medijalne vrednosti PFAS supstanci u slatkovodnim ribama bile 280 puta veće od količina „večnih hemikalija” otkrivenih u pojedinim vrstama ribe koje se komercijalno love i prodaju. Prema podacima dobijenim testiranjem, konzumiranje samo jednog obroka slatkovodne ribe može dovesti do izloženosti PFAS supstancama u meri koja je uporediva sa svakodnevnim konzumiranjem ribe kupljene u prodavnici tokom cele godine.

„Ovi rezultati testiranja su zapanjujući”, izjavio je Skot Fejber, viši potpredsednik organizacije EWG (Environmental Working Group) zadužen za odnose sa državnim organima. „Konzumiranje jednog primerka grgeča (basa) jednako je mesečnom pijenju vode kontaminirane PFOS supstancama.”

Istraživački tim je analizirao podatke dobijene na osnovu više od 500 uzoraka ribljih fileta, prikupljenih u periodu od 2013. do 2015. godine u okviru programa praćenja koje su sprovodile Agencija za zaštitu životne sredine (EPA), Nacionalni program za procenu stanja reka i potoka, kao i Studija o uticaju ribe iz Velikih jezera na zdravlje ljudi.

„Riba širom SAD je kontaminirana PFAS supstancama, pri čemu su više koncentracije zabeležene u ribi iz Velikih jezera, kao i u ribi uhvaćenoj u urbanim sredinama”, navela je u svojoj izjavi Taša Stojber, viši naučni saradnik u organizaciji EWG i koautorka studije. „PFAS supstance ne nestaju kada se proizvodi bace u smeće ili u kanalizaciju. Naše istraživanje pokazuje da najčešći načini odlaganja otpada mogu, zapravo, dovesti do dodatnog zagađenja životne sredine.”

Riba kontaminirana PFOS supstancama može povećati njihov nivo u krvnom serumu ljudi, a čak i povremeno konzumiranje slatkovodne ribe može dovesti do povećanja koncentracije ovih supstanci u organizmu. Izveštaj Nacionalnih akademija nauka, inženjerstva i medicine ukazuje na to da su hemikalije iz grupe PFAS povezane sa pojavom raka, visokim nivoom holesterola, raznim hroničnim bolestima, kao i sa slabijim odgovorom antitela na vakcine, kako kod dece, tako i kod odraslih.

„Razmere kontaminacije ribe PFAS supstancama su šokantne”, izjavila je Nadija Barbo, postdiplomka na Univerzitetu Djuk i glavna istraživačica na ovom projektu. „Potrebno je uvesti jedinstvene preporuke za konzumiranje slatkovodne ribe širom zemlje, kako bi se zaštitilo zdravlje ljudi.”

Početkom 2000-ih godina, proizvođači u SAD su pristali da dobrovoljno prestanu sa upotrebom PFAS supstanci sa dugim lancima, ali se one i dalje mogu pronaći u pojedinim uvoznim proizvodima. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) je 2016. godine postepeno ukinula upotrebu PFOS supstanci u ambalaži za hranu. Ipak, prema procenama organizacije EWG, u SAD bi moglo postojati više od 40.000 industrijskih zagađivača koji ispuštaju PFAS supstance. „Decenijama su zagađivači nekažnjeno ispuštali koliko god su hteli PFAS supstanci u naše reke, potoke, jezera i zalive. Moramo zaustaviti priliv PFAS zagađenja koje dolazi iz industrijskih ispuštanja, a koje svakim danom pogađa sve veći broj Amerikanaca”, dodao je Faber.

Pored perfluoroktanske kiseline (PFOA), PFOS spada u grupu PFAS supstanci „dugog lanca”, koje se sastoje od lanca sa 8 ugljenikovih atoma. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), postoji više od 9.000 različitih PFAS supstanci, a njihova hemijska struktura je izmenjena tako da sada sadrže lance sa 4 ili 6 ugljenikovih atoma. Pojedini stručnjaci navode da bi ove novije verzije mogle imati mnoge od istih opasnih zdravstvenih posledica kao i PFAS supstance sa lancem od 8 ugljenikovih atoma, čime se nastavlja rizik po potrošače i životnu sredinu.

Izbegavanje PFAS supstanci je gotovo nemoguće, jer se one nalaze u svemu – od posuđa za kuvanje i odeće do tepiha. U studiji iz 2021. godine, ove supstance su pronađene u 52 odsto testiranih kozmetičkih proizvoda. Utvrđeno je da je najčešći aditiv zapravo premaz koji se koristi na tiganjima sa nelepljivom podlogom (politetrafluoroetilen).

Izvor/ Saznaj više: popsci.com