KGB špijunska kamera skrivena u paklici cigareta i dalje radi (manje-više)

Norveški istoričar fotoaparata izveo je prepravljenu Vegu 2 na fotografisanje.

Filmovi o Džejmsu Bondu čuveni su po izuzetno kul, a najčešće i potpuno apsurdnim špijunskim spravama. U stvarnosti je špijunaža, međutim, oduvek više počivala na neupadljivom nadzoru nego na satovima sa laserom. Svaki ozbiljan obaveštajac gotovo uvek će pre izabrati diskretan i pouzdan fotoaparat nego parking-sat napunjen suzavcem. To je potvrdila i jedna od nekadašnjih šefica odeljenja za maskiranje u Centralnoj obaveštajnoj agenciji.

„Postoji mnogo načina za prikupljanje obaveštajnih podataka. Kamere su bile moj omiljeni način”, objasnila je bivša šefica u CIA Džona Mendez u jednom intervjuu iz 2020. godine.

Iako su pristojni fotoaparati iz prodavnice često obavljali posao, specijalizovana špijunska fotografija i danas je jedan od stubova moderne špijunaže. Primera ima mnogo, od komercijalno dostupnog subminijaturnog fotoaparata Minox-B iz 1950-ih i 1960-ih do čuvenog CIA nalivpera iz sedamdesetih, u koje je bio ugrađen sićušni Tropel objektiv. Ipak, nisu samo američke i britanske službe dolazile do informacija uz pomoć fotografije. Sovjetski KGB koristio je najrazličitije kamere napravljene po meri, uključujući i one skrivene u jednom od najobičnijih, pa samim tim i najneupadljivijih predmeta koje su ljudi tada svakodnevno nosili, kutiji cigareta.

Joakim Algroj, zaljubljenik u istoriju fotoaparata iz Norveške, nedavno se domogao upravo takve naprave. Na svom YouTube kanalu Kamera Saga detaljno je predstavio poreklo i mehanizam kijevske Vege 2 prilagođene tako da stane u praznu paklicu. Kao i mnogi sovjetski aparati, Vega 2, koju je fabrika Arsenal u Ukrajini proizvodila u jeku Hladnog rata, bila je napravljena po uzoru na postojeći zapadni model, u ovom slučaju Minoltu-16. Koristila je neperforirani film širine 16 milimetara, a imala je točkić za blendu i tri brzine zatvarača. Posedovala je i dugme za senke i prsten za izoštravanje, ali ne i tražilo. Takav izostanak donekle je imao smisla, jer bi često prinošenje kutije cigareta očima verovatno privuklo neželjenu pažnju.

Za razliku od Minolte koja joj je bila inspiracija, ova Vega 2 izrađena za ukrajinski KGB imala je i druge značajne izmene koje su je činile pogodnijom za špijunski posao. Zahvaljujući manjim dimenzijama udobno je stajala u praznoj kutiji cigareta, a njen gornji deo bio je čak prekriven metalizovanom trakom koja je imitirala foliju kakva se nalazi u paklici. Mali kvadratni otvor isečen na boku kutije pružao je čist pogled za fotografisanje, a pritom je ostajalo mesta i za dve lažne cigarete.

Da bi se u potpunosti uživeo u ulogu špijuna, Algroj je demonstraciju izveo tokom opuštene šetnje oko švedske ambasade u Oslu. Nažalost, brzo je shvatio da ovaj aparat nimalo nije lak za upotrebu. Pošto je kamera bila smeštena u kartonsku kutiju, uopšte nije mogao da pristupi mehanizmu za izoštravanje, a taj nedostatak opisao je kao „apsolutno najiritantniju stvar” kod ove naprave. Procenjuje da je promašio kadar na otprilike polovini snimaka, dok su mnogi drugi ispali mutni i teško razaznatljivi.

Uprkos svemu, same fotografije izgledaju zaista kul. A možda su, uz dovoljno vežbe, sovjetski špijuni uz pomoć svoje Vege 2 skrivene u kutiji cigareta zaista dolazili do korisnih podataka. U svakom slučaju, i sama ideja i Algrojev terenski rad bili bi po volji i Džejmsu Bondu.