Bubašvabe imaju “kolektivno pamćenje” koje nastaje kroz njihove društvene mreže

Kolektivno pamćenje zajednice može biti od presudnog značaja za opstanak.

Kod mnogih životinja bezbednost je u brojnosti, a znanje se prenosi kroz generacije putem društvenog učenja, bilo da je reč o migracionim rutama, tehnikama lova ili sigurnim skloništima.

Međutim, ne nastaju sva kolektivna sećanja na isti način.

Naučnici su kod kolonija bubašvaba otkrili dokaze o posebnoj vrsti kolektivnog pamćenja koje nastaje isključivo kroz međusobne interakcije jedinki i čuva se jedino u društvenoj strukturi grupe.

“Naš teorijski pristup pokazuje da su društvene interakcije i struktura grupe dovoljne da stvore kolektivno pamćenje”, napisao je tim predvođen socijalnim ekologom Marijanom Kalvom Martinom sa Slobodnog univerziteta u Briselu u Belgiji u radu objavljenom 2023. godine.

Ako ste ikada podigli vlažan panj u šumi i posmatrali kako se bubašvabe razbeže na sve strane, znate da ove životinje, koje imaju važnu ulogu u šumskim ekosistemima, vole da se okupljaju u tamnim i vlažnim pukotinama.

Istraživače je zanimalo šta bi se dogodilo kada bi se takvo okruženje promenilo.

Ako se tamno skrovište trajno pretvori u osvetljen prostor, logično bi bilo da kolonija napusti to mesto i pronađe novo mračno utočište. Međutim, teorije o kolektivnom ponašanju sugerišu da grupe mogu ostati vezane za ranije donete odluke čak i kada se uslovi promene i taj izbor više nije najbolji.

Studija iz 2015. godine pokazala je da su grupe američkih bubašvaba (Periplaneta americana) izuzetno otporne na privremene promene u svom životnom okruženju.

Kalvo Martin i njegov tim želeli su da saznaju da li ta otpornost ostaje prisutna i kada su promene trajne.

Istraživanje je sprovedeno na američkim bubašvabama koristeći eksperimentalno stanište sa dva skloništa koja su bila potpuno ista, osim po osvetljenju. Jedno sklonište bilo je osvetljeno crvenim svetlom, koje bubašvabe doživljavaju kao tamnije i zato im je privlačnije, dok je drugo bilo osvetljeno zelenim svetlom.

Kao što se i očekivalo, većina bubašvaba izabrala je sklonište osvetljeno crvenim svetlom.

Zatim su istraživači promenili uslove. Zamenili su osvetljenje tako da je sklonište u kojem su se bubašvabe već nalazile postalo osvetljeno zelenim svetlom, dok je prethodno manje privlačno sklonište dobilo crveno osvetljenje. Nakon toga posmatrali su kako će bubašvabe reagovati.

Kada je bubašvaba bila sama, gotovo uvek je napuštala sklonište koje je postalo osvetljeno zelenim svetlom i prelazila u ono sa crvenim osvetljenjem.

Međutim, kod grupa bubašvaba ishod nije bio tako predvidiv. Ako se dovoljno velika grupa već nastanila u skloništu pre promene osvetljenja, jednostavno je ostajala na istom mestu. Grupa je već donela zajedničku odluku o tome gde će boraviti i te odluke se držala uprkos promenjenim uslovima.

Međutim, istraživači ne smatraju da pojedinačne bubašvabe zapravo pamte gde se nalazi sklonište.

Umesto toga, “pamćenje” nastaje kroz njihove međusobne interakcije.

Svaka bubašvaba ima veću verovatnoću da ostane na mestu gde se već nalaze druge jedinke. Kada se na jednom mestu okupi dovoljno velika grupa, ta društvena privlačnost može postati jača od signala iz okruženja koji im govori da bi trebalo da se presele.

Rezultat je svojevrsno kolektivno pamćenje. Nijedna bubašvaba pojedinačno ne pamti, ali se cela grupa ponaša kao da poseduje zajedničko sećanje.

U računarskim simulacijama istraživači su otkrili da se isti obrazac ponašanja javlja već na osnovu iznenađujuće jednostavnog skupa pravila.

Virtuelne bubašvabe u simulaciji bile su programirane tako da preferiraju skloništa osvetljena crvenim svetlom i da se zadržavaju na mestima gde su se već okupile druge bubašvabe. Nijedan pojedinačni insekt u modelu nije imao mogućnost da “pamti” prvobitno sklonište.

Ipak, upravo su te jednostavne društvene interakcije bile dovoljne da grupe ostanu pri svom prvobitnom izboru, čak i dugo nakon što su se uslovi osvetljenja promenili.

Naučnici zaključuju da “kolektivno pamćenje može nastati isključivo kroz interakcije između jedinki i biti sačuvano u društvenoj strukturi grupe”.

Istraživači smatraju da ovaj fenomen verovatno nije ograničen samo na bubašvabe. Mnoge životinjske vrste donose odluke zajednički, od jata riba i jata ptica, preko kolonija mrava i rojeva pčela, pa sve do ljudi.

Koliko je ovakav oblik kolektivnog pamćenja zaista rasprostranjen, tek treba da pokažu buduća istraživanja.

Ako se pretpostavke naučnika potvrde, bubašvabe bi mogle biti samo jedan primer mnogo šireg fenomena koji se javlja svuda gde životinje donose odluke kao grupa.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com