Vodič za početnike kroz mikologiju

Mikologija je sigurno uticala na vaš život, čak i ako toga niste svesni. Bilo da ste uzimali penicilin kako biste se oporavili od infekcije ili ste juče za večeru jeli gajene pečurke, za to možete zahvaliti upravo mikologiji. Mikolozi su naučnici koji svoju karijeru posvećuju proučavanju svega što je povezano sa gljivama.

Možda će vas iznenaditi činjenica da mikologija nije naročito razvijena naučna oblast. Većina univerziteta ne nudi posebne studijske programe iz mikologije, a za sada nema naznaka da će se to uskoro promeniti.

To je posebno zanimljivo ako se zna da gljivične infekcije pogađaju više od milijardu ljudi širom sveta, dok gljive uništavaju čak trećinu svetske proizvodnje hrane. S druge strane, ljudi imaju ogromnu korist od brojnih vrsta gljiva – od onih koje jedemo do onih koje se koriste u proizvodnji lekova.

Šta je mikologija?

Mikologija je nauka koja proučava gljive, odnosno čitavo carstvo živih organizama. Kao što botanika proučava biljke, tako mikologija proučava gljive. Većina naučnika mikologe smatra posebnom granom mikrobiologa.

Do danas je opisano više od 70.000 vrsta gljiva, ali istraživači procenjuju da ih na Zemlji postoji i do 1,5 miliona. To znači da je poznat tek mali deo njihove stvarne raznovrsnosti.

Poređenja radi, nauka poznaje oko 350.000 vrsta cvetnica, pa je carstvo gljiva mnogo bogatije nego što se često misli.

Micelija, pečurke i mikoriza

Šta je micelija?

Micelija predstavlja vegetativni deo gljive. To je razgranata mreža tankih niti koja se često nalazi ispod površine zemlje ili drveta i uglavnom nije vidljiva golim okom.

Ako ste nekada primetili belu, paučinastu mrežu u vlažnoj zemlji ili na trulom drvetu, verovatno ste videli upravo miceliju.

Micelija može da formira ogromne podzemne mreže. Jedna takva mreža smatra se najvećim živim organizmom na planeti.

Šta su pečurke?

Pečurke predstavljaju plodonosna tela gljiva, odnosno deo koji služi za razmnožavanje.

Ako gljivu uporedimo sa drvetom breskve, micelija bi predstavljala korenje, stablo i lišće, dok bi pečurka bila cvet i plod.

Drugim rečima, ono što najčešće nazivamo gljivom zapravo je samo mali, vidljivi deo mnogo većeg organizma koji se nalazi ispod zemlje.

Šta je mikoriza?

Mikoriza predstavlja simbiotski odnos između micelije i korena biljke.

U toj zajednici obe strane imaju korist. Gljiva od biljke dobija šećere nastale fotosintezom, dok biljci pomaže da efikasnije usvaja vodu i hranljive materije iz zemljišta.

Kako je nastala mikologija?

Ljudi imaju mnogo dužu istoriju sa gljivama nego sa poljoprivredom.

Analizom naslaga na zubima drevnih ljudi naučnici su otkrili da su evropski lovci-sakupljači jeli pečurke još pre oko 18.000 godina.

Od tada je čovečanstvo pronašlo stotine načina da iskoristi gljive.

Krajem 19. i početkom 20. veka osnovana su stručna udruženja poput Mikološkog društva Amerike i Britanskog mikološkog društva, koja su okupila istraživače iz ove oblasti.

Kasnije su nastale i organizacije poput Severnoameričkog mikološkog udruženja, Međunarodnog mikološkog udruženja i organizacije EUROFUNG, koje su dodatno unapredile razvoj ove nauke.

Zašto je mikologija i dalje zapostavljena?

Iako su gljive izuzetno važne, one su i dalje među najmanje istraženim organizmima na svetu.

Većinu vrsta gljiva veoma je teško uzgajati u laboratoriji, a pečurke su vidljive samo tokom kratkog perioda plodonošenja.

Kada ih nema, pronalaženje i proučavanje njihove micelije postaje mnogo teže.

Pored toga, mali broj univerziteta ima posebne programe iz mikologije, zbog čega nedostaje stručnjaka u ovoj oblasti.

Nekada su mikolozi uglavnom radili u okviru odseka za botaniku, iako su gljive bliže životinjama nego biljkama.

Kako se botanički odseci smanjuju, mikolozi sve teže dolaze do finansiranja i podrške za svoj rad.

Iako broj ljubitelja pečuraka raste iz godine u godinu, broj profesionalnih mikologa ne prati taj trend.

Šta čini gljivu posebnom?

Gljive pripadaju posebnom carstvu živih bića.

Njihove ćelije imaju jedro, zbog čega spadaju među eukariote, baš kao biljke i životinje.

Od životinja se razlikuju po tome što se ne kreću i razmnožavaju se sporama.

Od biljaka se razlikuju jer ne mogu same da proizvode hranu fotosintezom.

Umesto toga, hranljive materije apsorbuju iz svoje okoline razgrađujući organsku materiju. Ovaj proces naziva se dekompozicija.

Lišajevi

Posebno zanimljivu grupu predstavljaju lišajevi.

Lišaj nastaje u obaveznoj simbiozi između gljive i alge ili cijanobakterije.

Ova dva organizma toliko zavise jedan od drugog da ih je teško posmatrati odvojeno.

Zbog toga su lišajevi veoma neobični i nije ih uvek jednostavno svrstati u klasično drvo života.

Askomicete

Najbrojniju grupu gljiva čine askomicete, odnosno Ascomycota.

U ovu grupu spada ogromna većina do sada opisanih vrsta gljiva, uključujući mnoge kvasce, plesni i brojne vrste pečuraka.

Oblasti mikologije

Mikologija obuhvata veliki broj naučnih disciplina i praktičnih primena.

Od biotehnologije i razvoja lekova do istraživanja uticaja gljiva na poljoprivredu, medicinu i životnu sredinu, mikolozi proučavaju veoma širok spektar tema.

Gljive su prisutne gotovo svuda oko nas – u hrani, zemljištu, šumama, dvorištima i lekovima.

Jestive gljive

Uzgajanje pečuraka danas predstavlja jednu od brže rastućih grana prehrambene industrije, naročito zbog sve veće popularnosti biljne ishrane.

Ipak, mnoge najcenjenije vrste i dalje se beru u prirodi.

Među njima se izdvajaju lisičarke, tartufi i smrčci.

Pored izuzetnog ukusa, pečurke imaju i brojne hranljive vrednosti.

Pojedina istraživanja ukazuju na povezanost redovne konzumacije pečuraka sa manjim rizikom od razvoja određenih bolesti.

Veliku popularnost poslednjih godina stekla je i čaga, gljiva koja se koristi kao dodatak ishrani zbog potencijalnih zdravstvenih koristi.

Uloga gljiva u prirodi

Gljive imaju nezamenljivu ulogu u funkcionisanju ekosistema.

One su među najvažnijim razlagačima koji razgrađuju mrtvo drveće, biljke i životinjske ostatke.

Na taj način omogućavaju da se hranljive materije vrate u zemljište.

Bez gljiva i drugih razlagača, organski ostaci bi se neprestano gomilali u prirodi.

Pored toga, mikoriza pomaže biljkama da efikasnije usvajaju vodu i minerale iz zemljišta.

Biljke gljivama zauzvrat obezbeđuju energiju i šećere nastale fotosintezom.

Ovakav odnos doprinosi većem biodiverzitetu i otpornosti prirodnih ekosistema.

Medicinska mikologija

Gljive su imale ogroman uticaj na razvoj moderne medicine.

Najpoznatiji primer je otkriće penicilina 1928. godine, koje je promenilo tok lečenja bakterijskih infekcija.

Penicilin ometa proces izgradnje ćelijskog zida bakterija, zbog čega one uginu.

Ovo otkriće pokrenulo je razvoj antibiotika koji su spasili milione života i značajno produžili prosečan životni vek ljudi širom sveta.

Patogene gljive

Gljive nisu uvek korisne.

One predstavljaju jedan od najvećih uzroka biljnih bolesti i svake godine izazivaju ogromne gubitke u poljoprivredi.

Mogu da zaraze biljke kroz koren, koru, stabljiku ili listove.

Pojedine vrste patogenih gljiva mogu da unište čitave zasade važnih kultura kao što su pirinač, kukuruz, žitarice, banane, paradajz i pamuk.

Zbog toga veliki broj mikologa radi upravo u oblasti fitopatologije, odnosno proučavanja biljnih bolesti.

Magične pečurke i psilocibin

Određene vrste gljiva sadrže psilocibin, prirodno psihoaktivno jedinjenje.

Najstariji dokazi o njihovoj upotrebi potiču od pre između 7.000 i 9.000 godina.

Na to ukazuju praistorijski crteži pronađeni u severnoj Africi, za koje se veruje da prikazuju ritualnu upotrebu ovih gljiva.

Danas se širom sveta sprovode brojna istraživanja koja ispituju mogućnost primene psilocibina u lečenju depresije, zavisnosti i pojedinih anksioznih poremećaja.

Rezultati dosadašnjih studija su obećavajući, zbog čega se očekuje da će medicinska primena ovih gljiva u budućnosti biti značajnija.

Zašto su nam potrebni novi mikolozi?

Iako gljive imaju ogroman značaj za medicinu, poljoprivredu, ekologiju i prehrambenu industriju, broj stručnjaka koji ih proučavaju i dalje je mali.

Razlog tome može biti zahtevnost istraživanja, mali broj univerzitetskih programa ili nedovoljna finansijska ulaganja u ovu oblast.

Gljive mogu biti izuzetno korisne za ljude, ali istovremeno mogu izazvati ogromnu štetu.

Zbog toga bi veći broj mikologa mogao doprineti razvoju novih lekova, efikasnijoj proizvodnji hrane, zaštiti useva i boljem razumevanju prirodnih procesa.

Kako nauka otkriva sve više o njihovim mogućnostima, postaje jasno da je mikologija jedna od najvažnijih i najperspektivnijih oblasti biologije.

Izvor/ Saznaj više: earth.com