Bjelogrlić završio snimanje “Lančane reakcije”: Mislim da je najvažnije da pisac bude zadovoljan filmom

Bjelogrlić je sinoć bio u publici kao podrška piscu Milašinoviću na veoma posećenoj promociji njegovog najnovijeg romana „Muk“, takođe u izdanju kuće „Laguna“.

– Snimanje našeg filma je završeno pre tri dana. Mogu reći da sam jako zadovoljan kako je sve ispalo, a sad nas čeka post-produkcija, montaža – rekao je Bjelogrlić na promociji u beogradskoj knjižari Delfi SKC.

– Mislim da je najvažnije da pisac bude zadovoljan filmom. Najbolje je onda njega da pitate o utiscima – sa osmehom je napomenuo Bjelogrlić koji novi film potpisuje kao režiser, ko-scenarista, producent, a igra i jednu od važnih pratećih uloga.

Glumac nije bio planiran kao govornik, već se kratak razgovor sa njim odigrao sasvim spontano.

Bjelogrlić je kazao da u ovom trenitku nije izvesno kada će biti izvesno prikazivanje filma. Okvirno je to, kaže, proleće ili jesen naredne godine.

U filmu “Lančana reakcija” osim Bjelogrlića igraju Predrag Miki Manojlović, Radivoje Raša Bukvić i mnogi francuski glumci, tako da je ovo srpsko-francuska koprodukcija.

Radni naziv tog ostvarenja dugo je bio “Čuvari formule”, a scenario potpisuju Dragan Bjelogrlić i Vuk Ršumović, kao i pisac Goran Milašinović, koji kaže da je odlazio na snimanja te da mu je bilo veoma zanimljivo da bude na setu.

– Iskreno, to nije moj svet, filmska umetnost, glumci, režija, sva ta produkcija. Sve je to za mene bilo novo, divno iskustvo – kazao je Milašinović.

On je naveo da je adaptaciju njegovog romana napisao prvo Vuk Ršumović, kao glavni scenarista, ali da se kasnije uključilo više pisaca, te i sam autor, kao i Bjelogrlić, da ispričaju tu važnu priču u Vinči. U romanu „Slučaj Vinča“, naime, autor je opisao posledice akcidenta koji se desio u Institutu za nuklearne nauke u Vinči.

– Znate, pisac kada radi, on je tu sam sa sobom, sedi u četiri zida i piše. A film je kolektivna umetnost. Ja se svim tim ljudima divim, kako rade, to je čitav sistem, ali daleko od mog sveta. Moj posao pisanja je ipak vezan za usamljenost – rekao je Milašinović i onda uporedio film i književnost.

– Kada pišete knjigu, možete sebi da dopustite mnogo toga, pa i da ne budete možda na svakoj stranici zanimljivi. Isto tako može i da se piše dugačak roman, tu nemate ograničenja, razvučete koliko želite, dogovarate se sa izdavačem. Ali, sa filmom tako ne može. Vi morate biti zanimljivi sve vreme, da u dva sata sve stane i nema mesta dosadi, to sam naučio u radu na filmu. Opet, jedno je sigurno – te dve umetnosti se uvek spajaju, književnost i film nikako ne mogu jedno bez drugog – zaključio je Milašinović.