Koliko je građanima Srbije potrebno novca za idealan život: Evo šta je reklo više od 2.300 ispitanika koliko im fali i za koje potrebe

Oko 45 odsto građana Srbije trenutno nije zadovoljno svojim mesečnim primanjima i načinom života, manje od 30 odsto kaže da je zadovoljno, dok svaki četvrti smatra da „nije loše, ali može i bolje“.

To su pokazali rezultati Danasove ankete u kojoj je za manje od 48 sati učestvovalo više od 2.303 ispitanika.

Na pitanje koliko vam je mesečno potrebno primanja da biste vodili idealan život, najviše njih, odnosno više od 41 odsto, odgovorilo je 5.000 evra. Oko 37 odsto njih je bilo skromnije te su rekli da bi sa 2.000 evra mogli da vode normalan život.

Skoro 15 odsto, ipak, smatra da im je potrebno 10.000 evra na mesečnom nivou, a dva osto bi čak 100.000 evra.

„Za idealan život, da kažeš, ako imaš četvoročlanu familiju, a da ne moraš da se treseš oko računa, potrebno je minimum 3.000 evra“, odgovor je jednog od ispitanika u Danasovoj anketi.

„Ne pamtim kada sam kupila sebi nešto! Samo hrana i skupljanje novca za pelet za zimu! O odmoru ne razmišljam!
Hrana, računi tu i tamo neka dečija investicija. Dete ni na ekskurziju nije išlo! Nikad gore!“, odgovorila je jedna od čitateljki.

Upitani za šta im najviše fali novca trenutno, većina ispitanika je odgovorila za „normalan život“, da im ostane za nešto nakon što plate račune i kupe hranu, za putovanje, rešavanje stambenih pitanja, kupovinu automobila, ali i garderobu.

Evo šta su neki od ispitanika odgovorili:

– Najviše mi nedostaje za pokrivanje osnovnih potreba (tipa režije, garderoba, kvalitetnija hrana,…), a o nekom luksuzu mogu samo da maštam.

– Za neke osnovne potrepštine i da mogu makar jednom mesečno da izađem a da ne razmišljam o tome koliko šta košta.

– Za sve. Dok platiš račune, uzmeš hranu, pelene i hranu za dete, ostaneš bez dinara. Ko može da živi sa 37.000?
Sramota minimalac.

– Za sve generalno, bez pomoći roditelja koji su u inostranstvu posle plaćanja računa jedva nam ostane za hranu.

– Za zadovoljenje osnovnih životnih potreba, redovno otplaćivanje mesečnih dažbina, garderobu, kulturu, lečenje, popravku ili zamenu oštećenih kućnih aparata i automobila, za letovanje, adaptaciju životnog prostora, kupovinu novog nameštaja.

– Putovanja, izlaske sa prijateljima ili partnerom i sve što inače čini život izvan kvalitetne prehrane i osnovnih potreba.

– Ako ne računam da svaki mesec idemo u minus na karticama ili refinansiranje kredita na godinu i po… Fali nam za odmor, fali nam za kuću, stan i fali nam za garderobu. Ostalo, hrana, kozmetika, računi i kirija iz meseca u mesec se „guramo“.

– Za normalan život da mogu na zimovanje normalno, ništa specijalno, kao i letovanje da ne moram posle da grcam cele godine zbog dve nedelje na primer u Grčkoj, za normalnu garderobu i obuću a ne kinesku i za malo kvalitetniju hranu odnosno zdraviju, a ne da jedemo poparu sa hlebom da bi bili siti i onda kažu vidi kako su buckasti dobro žive…

Za sve. Za normalan život. Da mogu da kupim šta treba za domaćinstvo počev od osnovnih životnih namirnica, kućne hemije, odeće, obuće i svega što je potrebno, plaćanje računa bez preračunavanja šta ću ovog meseca da platim a šta sledećeg da mi izvršitelji ne pokucaju na vrata jer novac nemam da namirim sve mesečne račune redovno iako bi to želela, do oslobađanja od stresa i misli šta da radim ako mi se pokvari zamrzivač, frižider, kućni aparati, usisivač, fen i sve ostalo i kako ću kada se to desi jer opet para nemam, šta ako se desi kvar u kući ili ne daj Bože veća šteta – kako ću…. do onoga što je isto kao i sve ostalo postalo luksuz, a treba da bude normalni deo čovekovog života: letovanja, zimovanja, pozorište, bioskop i sve ostalo. Mnogo je toga što bih još nabrojala, ali ne može sve da stane jer odavno život u Srbiji je zao i naopak prema sopstvenim građanima, ako mogu i da nas nazovem građanima. Ovde građanske svesti nema više nažalost.

– Za sve. Imam za račune, hranu i osnovne potrebe (dva puta godišnje obuća za dete i mene, odeća za dete, a ponekad i za mene, knjige i pribor za školu), a sve ostalo je misaona imenica. Za more se zadužujem pa otplaćujem do sledećeg letovanja. Već 10 godina pokušavam da uštedim za auto, ali nemam od čega.

– Da se živi, pošto je ovo sve sem toga. Kada gledaš na šta pre da potrošiš teško zarađen novac i potrošeno vreme da se zaradi. Sve to zavisi od čoveka do čoveka, nekom je potrebno manje, nekom više, ali pravi način života je da imaš dom, da možeš porodici da obezbediš osnovne namirnice, da imaš novije vozilo, da ne razmišljaš da li da se ide na servis. Da možeš da ideš na zsluženi odmor, a ne da gledaš da prođeš što jeftinije. Da možeš da kupiš nove stvari i garderobu, a ne ideš u radnje za polovnu. Da mesečno možeš da izdvojiš vremena i novca za kulturu. I što je najvažnije, da više vremena se provede sa porodicom, a ne radiš da bi se obezbedila malo veća količina nivca. Tako posle svega navedeno, sve što prelazi 120.000 dinara, može da se kaže da je plata, u ovoj napaćenoj Srbiji. Toliko od mene, ako se sete za Dan bezbednosti, sete, to je bila moja dužnost.

– Da mogu otići u nabavku namirnica i potrepština za kuću a da ne moraš nositi čekove ili provlačiti kartice na rate. Da mogu jednom mesečno izaći sa suprugom i detetom na sok. Da mogu barem jednom u 2, 3 godine otići na letovanje bez da prethodno suprug i ja nama ne zavrnemo sve žive ventile da se spremi novac za to, jer dete što je starije sve je zahtevnije i skuplje, a preče i prioritetnije stvari od deteta nema.

Izvor: Danas.rs