Jugoslavija i muzika: Preminuo Kornelije Kovač, „neprikosnovena muzička gromada”

Istaknuti kompozitor, pijanista i producent Kornelije Kovač preminuo je u 81. godini u Beogradu, objavila je na Instagramu Aleksandra Kovač njegova ćerka.

„Napustio nas je najbolji čovek, najveća muzička legenda koja je ikada koračala ovim prostorima i neko ko je zauvek promenio istoriju jugoslovenske i srpske muzike i umetnosti.

„Volimo te zauvek tata, do zvezda i nazad”, napisala je Kovač, koja se takođe bavi muzikom.

Kornelije Kovač komponovao je za pozorište, film, televiziju, pisao je pesme za veliki broj izvođača i napisao je tri knjige sa muzičkom tematikom.

Da bi se govorilo o delu Kornelija Kovača potrebni su sati i sati, smatra Josip Dujmović, rok novinar iz Zenice.

„Bio je neprikosnovena gromada, jer je u svemu što je radio pokazivao veličinu.

„Blag, divan, prijatan, neposredan koji se ponašao kao i svi ostali iako je bio velika zvezda”, priča Dujmović za BBC na srpskom.

Zato kratko kaže da je zapravo nepotrebno govoriti o njegovoj veličini, jer njegova dela govore umesto njega.

Zašto je sarajevska grupa Indeksi bila i ostala velika
Preminuo Aki Rahimovski, pevač grupe Parni valjak
Preminuo Đorđe Marjanović: Odlazak legende jugoslovenske šansone

Ko je bio Kornelije Kovač?

Bio je u braku sa Spomenkom Kovač, sa kojom ima tri ćerke: Aleksandru, Kristinu i Anju.

Rođen je u Nišu, prvog dana 1942. godine.

Porodica se dve godine kasnije seli na sever države, u Suboticu.

Potiče iz poznate umetničke porodice – deda mu je bio dirigent i horovođa, otac profesor muzike, a majka članica operskog hora.

Pored klasičnog muzičkog obrazovanja Kornelije Kovač posvećuje mnogo vremena džez i rok muzici.

Prvu kompoziciju Pusti trotoari komponuje sa 14 godina.

Pet godina kasnije, pokušava da upiše Muzičku akademiju u Beogradu, ali ne uspeva.

Akademiju, pak, završava u Sarajevu gde 1961. formira sopstvenu prvu džez grupu – BKB sa kojom nastupa na YU džez festivalu na Bledu u Sloveniji.

‘On je stvorio Zdravka Čolića‘

Sredinom 1960-ih pridružuje se sarajevskom bendu Indeksi, koji mnogi smatraju pionirima jugoslovenske rok scene.

Sa njima je već sledeće godine svirao na turneji po nekadašnjem Sovjetskom Savezu.

Primer koji možda najbolje pokazuje da je Kornelije Kovač bio veliki muzički talenat jeste i način na koji napisao tekst za pesmu Plima, govori Josip Dujmović.

Kovač se slučajno našao u studiju dok su Indeksi snimali muziku, međutim tekst pesme još nisu imali.

„On je za nekih sat vremena ispisao reči.

„Dakle, kad neko može tako neplanirano, slušajući muziku koja ga je podsetila na plimu, da ispiše tekst, onda vam je jasno da je reč o giga majstoru – genijalcu”, dodaje Dujmović.

Krajem šeste decenije 20. veka Kovač se preselio u Beograd, gde je osnovao Korni grupu.

„Još dok sam kao dete živeo u Subotici i kasnije u Sarajevu, Beograd je za mene bio nešto nedostižno.

„San mi je bio da živim u tom gradu i da budem njegov deo, sve mi se sviđalo u njemu, iako sam ga retko posećivao – Beograd je bio ispunjenje mog dečačkog sna”, rekao je Kovač u intervjuu za beogradski dnevni list Večernje novosti.
Korni grupa predstavljala je Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1974. u Velikoj Britaniji.

Pobedu te godine odnosi čuvena švedska pop grupa Abba pesmom Waterloo.

„Imali smo vrlo dobar nastup, a i publika nas je lepo dočekala, pa je čak i naš dirigent (Zvonimir Skerl) dobio sjajan aplauz”, ispričao je Kovač za BBC na srpskom.

Bube u glavi, Kvar, Una, Halo taksi, Živeti kao sav normalan svet, Vreme leoparda, Ljubi, ljubi al glavu ne gubi – filmovi su za koje je radio muziku.

„On je stvorio Zdravka Čolića, u ogromnoj meri pomogao je da nastanu Bajaga i instruktori”, kratko kaže rok novinar iz Zenice.

Hitovi poput Pevam danju, pevam noću, Zvao sam je Emili, Jedna zima sa Kristinom, April u Beogradu samo su neke od pesama koje je Kovač komponovao za Zdravka Čolića.

Kovač je obeležio „sve naše živote”, napisao je Čolić na Instagramu.

„Izgledalo je kao da ćeš zauvek biti tu.

„Hvala ti za muziku…za dela koja si stvarao…za reči pažnje i ljubavi koje si imao za sve nas. Obeležio si naše živote. Hvala ti Bato za sve”, poručio je Čolić.

„Ono što sam ja u nekim svojim pesmama nesvesno dotakao jeste mađarski folklor.

„Pesma Pevam danju, pevam noću je jugoslovenski hit, a kada bi se to na cimbalu odsviralo, to je čista mađarska melodija. Jednostavno je to iz mene progovorilo”, rekao je Kovač u jednom od intervjua za beogradski list Politika.

Pod njegovim perom nastale su i mnoge kompozicije, između ostalog i za Oliveru Katarinu, Biseru Veletanić, Mikija Jevremovića, Boru Đorđevića, Lepu Brenu.

„Uvek sam uživao kada napravim dobru muziku, ma kom žanru ona pripadala.

„I, kada već nešto napišem, onda to kasnije mnogo puta preslušavam, razmišljam o tome. Retko kada doterujem jer mislim da je nabolje ono što prvo izađe…”, rekao je muzičar pre nekoliko godina.

Osamdesetih godina živeo je u Londonu gde je sarađivao sa velikim muzičkim imenima pop muzike, a talenat za muziku pokazao je i na španskom tlu gde je odsvirao i aranžirao oko 30 albuma za španske muzičare.

Ljubitelji se opraštaju uz omiljene melodije

Vest o smrti ovog kompozitora izazvala je brojne reakcije ljubitelja njegove muzike koji su se uz omiljene pesme oprostili od njega.

U rodnom Nišu, Kornelije Kovač dobio je 2021. godine nagradu za životno delo.

„Drago mi je što sam tu, celog života ne samo da pričam o Nišu, nego i o ljudima kojima sam upoznao kao dete”, rekao je Kovač tom prilikom.

Kada su ga jednom prilikom upitali šta je dao muzici, objasnio je da je „prvi jugoslovenski kompozitor koji se nije bavio samo usko orijentisanom i određenom vrstom muzike”.

„Umesto toga, kombinovao sam rok, klasiku, džez, etno, filmsku i pozorišnu muziku želeći da pokažem da, ako je muzika prava, zapravo nema granica – da je igra.

„Ako bih na kraju morao da napravim neki zaključak, da sumiram, reći ću vam iskreno: nisam ni zadovoljan, a ni nezadovoljan onim što sam uradio. Najzad, imao sam sreću da živim u sjajnim vremenima! A to je… Eto…”, dodao je Kovač.