Kako se divlje životinje pripremaju za nasilje baš kao i ljudi

U životinjskom carstvu život ponekad više liči na Igru prestola nego na Šarlotinu mrežu. Krvavi sukobi oko područja, partnera i drugih dobara česti su kod društvenih vrsta, a nekoliko njih razvilo je sopstvene načine pripreme kada se borba nazire. Ćute, motre na okolinu, upadaju na tuđe posede, pa se čak i zbližavaju sa saveznicima kroz igru i timarenje.

Prema studiji objavljenoj danas u časopisu Trends in Ecology & Evolution, znaci iz okoline i sećanja mogu da najave da je vreme za spremanje rata. Ovakvo ponašanje toliko je važno da priprema može da utiče na razvoj vrste, kretanje brojnosti, pa i na ustrojstvo zajednica.

“Sukobi među grupama vrve kroz ceo prirodni svet, od mrava do primata”, rekao je Endru Redford, koautor studije i biolog koji proučava ponašanje na Univerzitetu u Bristolu. “Proučavanje drugih vrsta, kroz oglede i u prirodnim uslovima, ne samo da širi naše znanje o raširenoj strani društvenog života, već pomaže i da bolje razumemo sopstveno nasleđe sukoba.”

Priprema za bitku kao evoluciona sila

Nadmetanje oko dobara koja su svim životinjama neophodna snažno oblikuje razvoj mnogih društvenih vrsta, uključujući razne primate, surikate, više vrsta ptica i, najočiglednije, ljude. Ta sila može da utiče na sposobnost opstanka i preživljavanje.

Ljudi se za rat spremaju pojačanim osmatranjem, penju se na uzvišenja da prikupe podatke, izvode zasede i upade, i potajno uhode neprijateljsku teritoriju kako ih ne bi otkrili. Grupe šimpanzi običavaju da se odmaraju na vrhovima brda tamo gde dolazi do sukoba između čopora, umesto da se hrane, kreću ili obavljaju bučnije poslove. Ogledi su pokazali i da se patuljasti mungosi kreću sporije i preuzimaju ulogu stražara kada čuju glasove suparnika ili osete njihov trag, kako bi lakše nadgledali okolinu.

“Postaje sasvim jasno da je predupređujuće ponašanje rašireno svuda gde postoji sukob među grupama”, dodao je Džoš Arbon, koautor studije i ekolog ponašanja sa istog univerziteta. “Sve je više dokaza da količina takvih priprema zavisi od trenutnog stepena opasnosti. Više se javlja kada je susret sa suparnicima verovatniji, kada su oni brojniji, manje poznati ili skloniji napadu.”

Teritorija, upadi i igra

Pretnja sukobom utiče i na to kako životinje koriste prostor. Patuljasti mungosi ostavljaju više mirisnih oznaka kada u blizini osete suparnika, dok surikate obeležavaju tlo kraj jazbina koje su uljezi izviđali. Crne urlikavci se čak vraćaju na mesta ranijih okršaja, verovatno kako bi susedima najavili svoje prisustvo. Nasuprot njima, japanski makaki, čakma babuni i dugorepe senice radije izbegavaju predele u kojima suparnici žive.

Krajnji vid pripreme jesu upadi, dakle traganje za suparnicima na njihovom terenu. Mužjaci šimpanzi nečujno prodiru u susedne posede, jedan za drugim u koloni. Zatim se kreću ka glasovima drugih grupa, verovatno spremni da napadnu. Prugasti mungosi izvode smrtonosne grupne napade, pa čak i upade u kojima ubijaju mladunce svojih suparnika.

Kada spoljna opasnost naraste, razne vrste sisara odgovaraju tako što se drže bliže jedni drugima. Šimpanze se pre zajedničke odbrane područja više timare i igraju. Takvi postupci verovatno olakšavaju sporazumevanje, smanjuju strepnju, jačaju povezanost i grade snažniju borbenu skupinu.

“Sve je više dokaza da životinje prilagođavaju razna ponašanja kako bi prikupile više obaveštenja, podstakle učešće u sukobu, ublažile strepnju i umanjile zajednički i pojedinačni rizik pred susret sa suparničkim grupama”, rekao je Arbon. “Vredi istaći da se to javlja kod veoma raznolikih društvenih vrsta.”

Pokretač evolucije

Buduća istraživanja mogla bi da procene kako životinje osećaju stepen opasnosti i prilagođavaju svoje predupređujuće ponašanje. Nejasno je i koliko je umne snage potrebno za takve zamisli.

“Sukob među grupama mogao bi da bude važan društveni pokretač razvoja mišljenja”, kaže Redford. “Ali to ostaje zamisao koju je teško proveriti, a razlučivanje koliko su tu bitni znaci i tragovi u odnosu na sećanja predstavlja pravi izazov.”

Izvor/ Saznaj više: popsci.com