AKO SLEPI MIŠEVI PRESTANU DA POSTOJE, NESTAĆE BILJKE Ove životinje su najugroženije zbog klimatskih promena

Reči koje klimatski naučnici koriste nikada nisu proizvoljne, piše ”El Pais”.

Rizik se u ovom slučaju shvata kao zbir ranjivosti, izloženosti i opasnosti koja postoji pred klimatskim promenama.

A u okviru ova tri koncepta, pored toga, uključeni su i proračuni kao što su koliki kapacitet svaka vrsta ima da se prilagodi, da li su veoma osetljive na promene i da li se šume koje naseljavaju transformišu.

To je recept koji im omogućava da modeliraju potencijalnu budućnost svakog kopnenog sisara i uporede koja bi životinja mogla biti najviše pogođena.

Među vrste sa višim indeksom rizika, na primer, svrstali su jukatanskog drekavca i drekavca sa plaštom i oni su navedeni kao “ugrožene” i “ranjive” vrste na Crvenoj listi ugroženih vrsta Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).

Pored dva primata, indeks je uvrstio još tri vrste kopnenih sisara među one sa najvećim rizikom – vrećastog slepog miša, vodenu lisicu i srednjeameričkog vunastog oposuma.

Ako oprašivači, poput slepih miševa, prestali da postoje, nestale bi i biljke, a bez biljaka, biljojedi poput jelena teško bi pronašli šta da jedu, upozoravaju istraživači.

Pored toga, mnogi usevi koji bi ljude hranili bili bi izgubljeni.

Iz tog razloga, naučnici su takođ konstruisali indekse rizika na osnovu funkcionalnih grupa i veličina sisara, između ostalih faktora.

Ključan je bio rad stručnjaka za sisare Viktora Sančeza Kordera, istraživača na Institutu za biologiju UNAM u Meksiko Sitiju, koji je već imao jasne klasifikacije.

Indeks je otkrio da su kopneni sisari koji teže više od 15 kilograma izloženi većem riziku od klimatskih promena nego manji, jer zahtevaju velike površine staništa pogodne za njihovo teritorijalno ponašanje i potrebe za lovom.

Što se tiče životinja sa ulogama na koje bi globalno zagrevanje moglo najviše da utiče, indeks daje nekoliko upozorenja.

Slabo su zastupljeni sisari koji jedu mrave i termite, kao i oni koji se hrane ribom.

Ako prestanu da postoje, drugoj vrsti je teže da zameni njihovu ulogu.

Pored toga, veći indeks rizika imale su životinjske vrste koje jedu insekte ispod drveća, hrane se visokim žbunjem, semenom i plodovima.