Prava žena iza Botičelijevog „Rođenja Venere” umrla je sa samo 23 godine

Ko je bila Simoneta Vespuči?

Simoneta Kataneo Vespuči rođena je u Đenovi, u Italiji, 28. januara 1453. Bila je nadaleko poznata u firentinskom visokom društvu po svojim manirima i intelektu. Humanista i pesnik Policijano nazvao ju je La Sans Par (Bezuporedna), a bila je bliska i sa Lorencom i sa Đulijanom de Medičijem, moćnom braćom koja su zajedno vladala Firentinskom republikom.

Godine 1469, Simoneta se udala za Marka Vespučija, člana plemićke porodice firentinskih bankara. Umetnik Sandro Botičeli bio je među njenim odanim poštovaocima i prijateljima. Naslikao ju je pet puta tokom svoje karijere.

Simoneta je umrla 1476. u Firenci sa samo 23 godine. Iako je očekivani životni vek tokom 15. veka bio niži, plemići poput Simonete često su živeli duže, delom zahvaljujući svom bogatstvu. Njeno telo bilo je javno izloženo vestita e scoperta (obučeno u belo, otkrivenog lica), što se smatralo velikom čašću za slavne renesansne ličnosti. Simoneta je sahranjena u crkvi Onjisanti, gde njeni ostaci počivaju i danas.

Godine 1510, Botičeli je zamolio da bude sahranjen kraj njenih nogu, kao poslednji čin odanosti svojoj muzi. Poznavaoci umetnosti smatraju Simonetine crte lica vrhuncem renesansnog estetskog ideala, ali one bi takođe mogle kriti tragove koji vode do uzroka njene smrti.

Glavobolje, halucinacije, povraćanje i groznica

Prvobitno se kao uzrok smrti sumnjalo na tuberkulozu. Godine 2019, međunarodna grupa istraživača iznela je pretpostavku da je Simoneta bolovala od adenoma hipofize, odnosno benignog tumora na hipofizi.

Tokom proteklih sedam godina, isti tim je istražio dodatne dokumente o njenoj prevremenoj smrti, naročito zapise o simptomima tokom njenih poslednjih dana. Njeni simptomi i fizičke odlike ukazuju na to da je tumor hipofize izazvao njenu smrt. Veruju da je umrla kada je širenje tumora dovelo do blokade protoka krvi ili krvarenja u hipofizi (što se naziva apopleksijom tumora).

Takođe pretpostavljaju da su ples ili sumnja na silovanje od strane Alfonsa II od Aragona, vojvode od Kalabrije, mogli izazvati zdravstvenu krizu. Kao vojni zapovednik, D’Aragona je bio poznat po surovosti i narod Napulja ga se veoma plašio. Jedan anonimni mletački izvor napisao je da je bio omražen zbog svojih „najsurovijih uvreda i nedela”, odnosno najgnusnijih zločina, uključujući „obeščašćivanje devica, uzimanje tuđih žena za sopstveno zadovoljstvo” i upražnjavanje „odvratnog i gnusnog poroka sodomije”. Ne postoji dokaz da je silovao Simonetu, a Mlečani su bili neprijatelji Napolitanaca i Aragonaca – poput Alfonsa – pa bi taj prikaz mogao biti jednostran.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com