Obećanje “generala Armagedona” Putinu govori da bi ZIMA MOGLA DA BUDE KRVAVA: Rusi su se povukli iz Hersona, ali je rat daleko od gotovog

Razdragana gomila dočekala je krajem prošle nedelje ukrajinske vojnike koji su ušli u Herson nakon povlačenja ruskih snaga, slaveći oslobađanje okupiranog grada. Gubitak jedine regionalne prestonice koju su Rusi zauzeli još na početku invazije, bio je ponižavajući za ruskog predsednika Vladimira Putina koji tek što je objavio aneksiju četiri “zauvek” ruskih oblasti, uključujući Herson.

Za Ukrajinu je ovo bila jedna od najznačajnijih pobeda u ratu, a predsednik Volodimir Zelenski nazvao je 11. novembar “istorijskim danom”. Ali, rusko povlačenje iz Hersona ne mora nužno da znači ponižavajući poraz, već strateški potez Moskve.

Kako navodi Msnc.com, među mogućim razlozima ruskog povlačenja su izbegavanje ukrajinskog kontranapada (imajući u vidu zapadno oružje koje pristiže Kijevu, a posebno napredni raketni sistem od Vašingtona HIMARS), obezbeđivanje linija snabdevanja (reka Dnjepar, na kojoj je uništena većina mostova, je prirodna prepreka između ruski dominantne istočne Ukrajine i ukrajinski dominantog zapadnog dela zemlje), te pripremanje za zimu i ekstremne uslove na terenu.

Drugi razlozi su i obezbeđivanje političke budućnosti anektiranih oblasti Zaporožja, Donjecka, Luganska i Hersona – čijih je 60 odsto teritorije na drugoj strani Dnjepra još uvek pod okupacijom, ali i pokazivanje volje za mirovne pregovore – Rusija je pretrpela velike gubitke dok Ukrajini polako ističe aktivna podrška zapadnih sila, posebno Evrope, jer se konflikt odužio, a njene snage su iscrpljene kontraofanzivom.

Povlačenje je možda tračak nade, ali i zatišje pred buru. Uprkos velikom udarcu koji je Rusija primila u Hersonu, analitičari se slažu da je rat daleko od svog kraja.

Šta bi sledeće moglo da se desi?

Rasplamsavanje borbi

Na prvom mestu, tu je potencijalna eskalacija borbi.

Ruske snage se sada ukopavaju na istočnoj obali Dnjepra i uspostavljaju odbranu koja bi mogla da omete napredovanje ukrajinske ofanzive, a borbe se u međuvremenu nastavljaju u istočnom regionu Donbas.

Ukrajinski zvaničnici, s druge strane, smatraju da bi zastoj samo omogućio Moskvi da zacementira svoje dobitke i eskalira borbe pod svojim uslovima. Oni upiru na izjavu komandanta ruskih snaga za Ukrajinu, generala Sergeja Surovikina, poznatog i kao “general Armagedon”, koji je rekao da se povlačenjem iz Hersona oslobađaju trupe za borbu na drugim mestima.

– Jedini način na koji je Surovikin realno mogao da proda Putinu ideju povlačenja iz Herona bilo je obećanje zagarantovanog uspeha na istoku. Ukrajina stoga mora da se pripremi za veliku eskalaciju u Donbasu u predstojećim nedeljama – navodi Andrij Zagorodnjuk, bivši ukrajinski ministar odbrane.

Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske za Evropu ocenio je da će “HIMARS uskoro da zapuca iz Hersona”.

“Prilazi Krimu su u dometu. Ovo će degradirati rusku odbranu/linije kontakta, dok će levo krilo kontraofanzive zauzeti Marijupolj i Melitopolj do januara. Tada će započeti odlučujuća faza kampanje oslobađanja Krima”, naveo je on na “Tviteru”.

“Kijev indipendent” je u nedelju preneo, pozivajući se na navode gradonačelnika u egzilu Ivana Fedorova, da su Rusi pretvorili Melitopolj, grad Zaporoške oblasti između Hersona i Marijupolja blizu crnomorske obale, u vojnu bazu.

Zimski rat

Dolaskom zime – a u Ukrajini je već hladno, kišovito i temperature u mnogim područjima već idu u minus – dolaze i nove logističke poteškoće za kretanje trupa i opreme, a stručnjaci ukazuju da postoji mogućnost usporavanja borbi dok obe sukobljene strane gledaju da se pregrupišu.

Ipak, neki analitičari ukazuju da Ukrajini nije u interesu da popušta.

– Zimsko vreme moglo bi disproporcionalno da našteti loše opremljenim ruskim snagama u Ukrajini, a malo je verovatno da će dobro snabdevene ukrajinske snage zaustaviti svoju kontraofanzivu zbog dolaska zimskog vremena i možda će moći da iskoriste zaleđeni teren da se kreću lakkše nego što su mogle u blatnjavim jesenjim mesecima – ocenio je Institut za proučavanje rata (ISW).

I Mik Rajan, penzionisani general-major australijske vojske i komentator rata u Ukrajini, ceni da rat neće prestati tokom zime, preneo je Rferl.org.

– Ali, vodiće se drugačijim tempom – istakao je on, dodajući da verovatno sledi “brutalna i krvava godina”.

Takođe, Ukrajina će uskoro da primi dodatnih 400 miliona dolara američke vojne pomoći u kojoj se nalaze sistemi protivvazdušne odbrane i oprema za hladno vreme.

Mirovni pregovori

Na najvišim nivoima američke vlade pojavilo se neslaganje oko toga da li treba pritisnuti Ukrajinu da traži diplomatski prekid rata sa Rusijom.

General Mark Mili, načelnik Združenog generalštaba američke vojske smatra da zima otvara priliku da dve strane otpočnu pregovore. “Njujork tajms” piše da je Mili na internim sastancima izneo da su Ukrajinci postigli otprilike koliko su mogli razumno da očekuju na bojnom polju pre zime i da bi trebalo da pokušaju da učvrste svoje dobitke za pregovaračkim stolom.

Ali, drugi savetnici američkog predsednika Džoa Bajdena se ne slažu. Oni tvrde da nijedna strana nije spremna da pregovara i da bi bilo kakva pauza u borbama samo dala Rusiji šansu da se pregrupiše.

Neki pak smatraju da mirovni pregovori ostaju “udaljena mogućnost” i ukazuju da obe strane misle da će nastavak borbi ojačati njihove eventualne pregovaračke pozicije. Iako Bajedenovi savetnici veruju da će rat na kraju verovatno biti rešen pregovorima, zvaničnici su zaključili da trenutak nije sazreo i da Amerika ne treba da vrši pritisak na Ukrajince da se povuku dok su u zamahu.

Završnica

Zapadni i ukrajinski zvaničnici počinju da predviđaju kako bi mogao da izgleda stabilan završetak rata, piše “Ekonomist”.

Iako kraj borbi i dalje deluje daleko, vest da Ukrajina i njene pristalice počinju da uokviravaju svoje poglede na budućnost ima smisla, jer će naredni meseci odrediti šta će biti moguće na kraju ove decenije. To znači razmišljanje o tome kako izgraditi posleratnu Ukrajinu i bezbednosne garancije potrebne da se odvrate budući osvajači, navodi list.

Hoće li Ukrajina postati nova Finska, prinuđena da ustupi svoju zemlju i ostane neutralna? Ili još jedna Zapadna Nemačka, sa podeljenom teritorijom i demokratskom polovinom apsorbovanom u NATO, pita “Njujork tajms”. Drugi šablon je Izrael, koji je uspeo da se odbrani od neprijateljskih suseda uz veliku američku vojnu podršku. Bajden je prošle nedelje rekao da sukob neće biti rešen “sve dok Putin ne ode iz Ukrajine”.

A Zelenski je, dodeljujući medalje vojnicima u Hersonu i pozirajući sa njima tokom iznenadne posete Hersonu u ponedeljak, poručio: “Ovo je početak kraja rata. Korak po korak dolazimo do svih privremeno okupiranih teritorija.”

Izvor: Blic