SRBIJA OTIŠLA U NJUJORK SA JAKIM ADUTOM Osam država spremno da POVUČE priznanje Kosova! Spekuliše se da bi to mogle biti OVE ZEMLJE, a evo kad će se aktivirati njihova odluka

Reč je uglavnom o državama iz Afrike i iz karipskog regiona. Na toj listi su i neke veoma uticajne zemlje u svojim regijama, čija bi odluka mogla da izazove i domino efekat novih povlačenja priznavanja Kosova.

Od kada je Srbija započela diplomatsku akciju lobiranja za povlačenje priznavanja Kosova, podrška Prištini se značajno osula u Ujedinjenim nacijama. U jednom trenutku, Kosovo je priznavala većina od ukupno 193 članice te organizacije, ali je taj broj tokom prethodnih godina stalno padao, da bi sada, sa ovih osam država koje su spremne da preinače odluku, semafor na Ist Riveru izgledao ovako: 84 države priznaju Kosovo, 104 južnu srpsku pokrajinu ne smatraju državom, a pet je u fluidnom statusu – formalno priznaju Prištinu, ali više ne glasaju u njenu korist.

Sastanci sa 30 lidera

Sve je očiglednije da je Kosovo izgubilo međunarodnu podršku i zato na sve načine, uz pomoć zapadnih pokrovitelja, pokušavaju da lansiraju lažnu sliku Srbije u svetu, izazovu nestabilnost u regionu i za to optuže Beograd.

Zato su još značajniji sastanci koje će predsednik Aleksandar Vučić u Njujorku imati sa više od 30 lidera država i važnih međunarodnih političkih i ekonomskih organizacija, koji su pokazali veliko interesovanje da čuju stavove naše zemlje. Među njima su i predstavnici država koje bi dodatno mogle da povuku tas u Ujedinjenim nacijama na stranu Srbije kada je reč o Kosovu.

Premijerka Ana Brnabić najavila je da će u budućnosti biti još zemalja koje će povući priznavanje Kosova. Ona je ukazala da je povlačenje priznavanja jedan od najznačajnijih pokazatelja ispravne, dosledne i dobro planirane politike koju Srbija vodi.

“To je politika zasnovana na poštovanju međunarodnog prava i, uprkos svim izazovima i pritiscima kojima su mnoge zemlje izložene da priznaju Kosovo, sve je više onih koji ne mogu da ignorišu činjenicu da su pravo, pravda i svi argumenti apsolutno na strani Srbije”, kaže Brnabić.

Veto za prijem Kosova u UN

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ukazuje, za “Novosti”, na značaj razgovora koje će narednih dana Vučić imati na Ist Riveru:

“Prvo, Kosovo u Ujedinjene nacije ne može da uđe bez saglasnosti Saveta bezbednosti, čemu se protive dve moćne članice sa pravom veta, Rusija i Kina. Drugo, sada je potpuno jasno da većina sveta ne priznaje kosovsku nezavisnost i time je još važnija naša borba za novim otpriznavanjima. U obraćanju na Generalnoj skupštini, predsednik Vučić poslaće još jednom poruku najširoj svetskoj javnosti da Srbija čvrsto stoji na stanovištu da je Kosovo deo naše države i da nastavljamo da se borimo za zaštitu našeg suvereniteta i međunarodnog prava i principa. Zato je i povlačenje priznavanja bitno, jer to pokazuje da pitanje statusa Kosova nije rešeno i da većina sveta ne priznaje nelegalno proglašenu nezavisnost”, rekao je Graovac.

Među osam država koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova, iako to još uvek nije javnosti predočeno ali se njihove odluke nalaze „u fioci“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića, mogle biti biti pretežno afričke države kao što su Kraljevina Esvantini, Gabon i Somalija, i pojedine države Latinske Amerike kao što je Antigva i Barbuda, koja je odluku od priznanju nezavisnosti Kosova već zvanično „zamrzla“, saznaje Danas iz diplomatskih izvora.

Takođe, druge države koje su već zvanično „zamrzle“ odluke o priznanju nezavisnosti, mogle bi među onima koje su ih konačno i povukle – a to su Egipat, Peru i Dominikanska republika.

Posebna diplomatska borba vodi se za stav Kostarike, koja je prva država koja je priznala nezavisnost Kosova.

Uoči odlaska predsednika Srbije u Njujork radi učešća na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, u domaćoj javnosti jedna od glavnih tema bili su odnosi Beograda i Prištine, a predsednik Vučić je na posebnoj sednici Narodne skupštine na tu temu rekao da će uskoro i osma država povući priznanje Kosova, te da sve njihove odluke za sada stoje „u fioci“ i da će se o tome govoriti kada bude potrebno.

Taj trenutak mogao bi stići upravo na sednici Generalne skupštine UN, ukoliko se na njoj potegne pitanje članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama. O novom zahtevu Kosova za stolicom u UN nedavno je govorila i predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Ipak, još uvek je neizvesno da li će ova tema stići na dnevni red sednice na kojoj će fokus biti na pitanju rata u Ukrajini, ali diplomatska misija Srbije u Njujorku iskoristiće i ovu priliku da jača odnose sa državama koje su ne priznaju Kosovo i nastavi sa lobiranjem u kamapanji „otpriznavanja“.

Plan je da se imena ovih država „za sada“ drže u tajnosti.

Sastanak sa Šolcom i državnicima

Povodom predstojećih bilateralnih susreta u Njujorku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će se možda sastati sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom i njegovom zamenicom Viktorijom Nuland, da će se sastati sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, a naveo je i potvrđene sastanke sa predstavnicima afrićkih i južnoameričkih država.

„Trebalo bi da se sastanem sa Olafom Šolcom, zatim sa predstavnicima zemalja Centralne Amerike – Gvatemala, Nikaragva, Kostarika, a onda i sa predstavnicima afričkih zemalja – Esvantini, Mozambik, Niger, Gabon, kao i sa mnogim predstavnicima evropskih zemalja“, nabrojao je Vučić.

On je rekao da će se sastati i sa dvojicom ili trojicom predsednika južnoameričkih zemalja, predsednicima Somalije, Irana, kao i sa brojnim predstavnicima zemalja iz Azije.

Neke od pomenutih zemalja do sada nisu priznale nezavisnost Kosova – to su Gvatemala, Nikaragva, Mozambik i Iran, te se kao tema razgovora sa njima očekuje zahvalnost na podršci teritorijalnom integritetu Srbije.

Sa nekima od preostalih zemalja u proteklom periodu već se intenzivnije radilo na jačanju bilateralnih odnosa, a interes Srbije za tako nešto moglo bi biti upravo njihovo povlačenje priznanja Kosova, smatra se u diplomatskim krugovima.

„Kraljevina Esvantini, Gabon i Somalija su manje, nerazvijene afričke države sa kojima je predsednik Vučić tokom ove godine pokušao da uspostavi diplomatske odnose, koje imaju kompleksnu političku situaciju i to se lako može iskoristiti, kao što je već pokazao slučaj Somalije, da oni promene svoj stav o Kosovu. Rukovodstvu Srbije nije bitna veličina i uticaj ovih država u UN, bitno je da one imaju glas i da se svaka država broji“, navode naši izvori.

Kraljevina Esvantini priznaje Kosovo od 12. aprila 2010. godine ali u martu 2022. Ivica Dačić, koji je tokom svog mandata na mestu šefa srpske diplomatije pokrenuo kampanju otpriznavanja, rekao je da je to „rezultat nedovoljne komunikacije jer smo zbog nerazvijenih bilateralnih odnosa propustili priliku da prijateljskim zemljama ukažemo koliko je to pitanje za nas važno“.

Krajem jula ove godine, predsednik Vučić pokušao je da poboljša tu komunikaciju i bilateralnu saradnju kada je primio ministarku spoljnih poslova Kraljevine Esvatini Tulisilu Dladla. Tom prilikom potpisan je niz sporazuma o saradnji dve zemlje.

U istom danu Vučić je razgovarao i sa predstavnicima Gabona.

Gabon priznaje Kosovo od 15. septembra 2011. godine. Krajem jula 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je ministra spoljnih poslova Gabona Mikaela Musa-Adama, s kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i intenziviranju političkog dijaloga i saradnje u različitim oblastima.

Somalija je priznala Kosovo 2010. godine ali je 2019. godine novi predsednik Somalije Mohamed Abdulahi Mohamed Farmađo izjavio je da će njegova vlada preispitati i ukinuti sve odluke prelazne vlade iz 2010. godine koje nemaju legitimitet, uključujući i odluku o priznanju nezavisnosti Kosova. Kasnije je na sastanku s tadašnjim ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem, Farmađo je rekao i da njegova zemlja ne podržava separatizam i jednostrane poteze koji podrivaju međunarodno pravo i međunarodni poredak.

U junu 2022. godine predsednik Vučić je izrazio zahvalnost Somaliji na pokazanoj privrženosti međunarodnom pravu, kada je reč o Kosovu i Metohiji.

Ipak, Somalija se još uvek ne nalazi zvanično na spisku država koje su povukle priznanje a koji vodi Kancelarija za Kosovo i Methodiju pri Vladi Srbije. Takođe, na svatskim listama, ona se još uvek nalazi među državama koje su priznale nezavisnost Kosova. Pretpostavlja da rukovostvo Somalije još uvek nije zvanično ratifikovalo ovu odluku, odnosno da bi ona mogla biti jedna od tih koje u fioci čuva predsednik Vučić.

U igri za “otpriznanje” i Egipat

U istoj fioci bi mogla biti i odluka karipske države Antigva i Barbuda, koja je priznala nezavisnost Kosova 2015. godine ali je tu odluku zamrzla 2020. godine.

S obzriom da je ambasador Srbije u SAD Marko Đurić takođe i određen za ambsadora na nerezidencijalnoj osnovi upravo u ovoj zemlji, kao i u još devet latinoameričkih država, u diplomatskim krugovima smatra se da je glavni zadatak Đurića u ovim zemljama da „lobira“ za povlačenje priznanja Kosova.

„Da se pretpostaviti da su neke od tih zemalja sa kojima se pregovara o stavu o Kosovu upravo one u kojima je Đurić ambasador. Vrlo verovatno je on i imenovan za ambsadora Srbije u ovoj zemlji kada je ona već bila zamrzla odluku o priznanju, kako bi ih diplomatskim kanalima ubedio da odluku potpuno i povuku“, navode naši izvori.

Odluke o priznanju nezavisnosti KiM ranije su zamrzli i Egipat, Peru i Dominikanska Republika. Status „zamrznute“ odluke znači da država ostaje pri priznanju nezavisnosti ali da neće dati glas podrške za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

Peru je takođe jedna od zemalja sa kojima Đurić pokušava da održava dobre odnose, te je uoči sednice UN naveo da dogovara učešće Srbije na Samitu Organizacije američkih država u Peruu.

Sa Egiptom je Srbija ove godine oživela bilateralne odnose organizovanjem važne zvanične posete egipatskog predsednika Abdel Fatah El Sisija Beogradu. Tom prilikom se El Sisi sastao i sa Ivicom Dačićem, tada u svojstvu predsednika Narodne skupštine, kome je ponovio da Egipat ostaje pri stavu zamrznutog priznanja.

Sa Dominikanskom republikom će možda Srbiji trebati nešto više diplomatskih napora jer sa druge strane i Priština lobira da oni ostanu pri odluci o priznanju. U maju ove godine kosovska predsednica Vjosa Osmani razgovarala je sa predsednikom Dominikanske Republike Luisom Abinaderom o prijateljskim odnosima Kosova i Dominikanske Republike i produbljivanju saradnje.

Unakrsna diplomatska ofanziva se odvija i oko Kostarike, koja je prva država koja je priznala nezavisnost Kosova, 17. februara 2008. godine. Kosovska predsednica Vjosa Osmani bila je u poseti Kostariki u maju ove godine kada im je zahvalila na podršci, ali u avgustu ove godine i srpski čef diplomatije Nikola Selaković je Ovu zemlju posetio je i Selaković u avgustu ove godine, kada je govorio o intenziviranju političke saradnje a kako se smatra u diplomatskim krugovima i pokušao da ispita mogućnosti za razgovor sa ovom državom o pitanju Kosova. Sa Predstavnicima Kostarike sada će se sastati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Njujorku, te će nakon toga možda biti jasniji izgledi da se promeni stav te zemlje o Kosovu.