LGBT i Srbija: Šta je ostalo od Evroprajda u Beogradu

Odluku o održavanju Evroprajda doneće Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije 96 sati pre planiranog održavanja skupa, rekao je u subotu 10. septembra 2022. predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Nikad neću razumeti neverovatnu neodgovornost onih koji su od jedne gotovo nevažne teme, ili teme koja je važna samo za jedan deo društva, napravili krstaški rat”, rekao je Vučić posle održavanja sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.

Iako su najviši državni zvaničnici Srbije najavljivali su otkazivanje i odlaganje Evroprajda u Beogradu, takva odluka sigurno neće biti doneta, rekao je ranije Goran Miletić, jedan od organizatora.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ima pravo da zabrani skup 96 sati pre planiranog početka, odnosno do srede 13. septembra u 16 časova, ali organizatori posle razgovora sa predstavnicima vlasti takav ishod ne očekuju, rekao je Miletić za agenciju Beta 5. septembra.

„Evroprajd 2022 će biti održan prema predviđenom planu i programu”, rekao je Miletić i tri dana kasnije, 8. septembra, na konferenciji za novinare održanoj ispred Skupštine grada Beograda.

Posle izjave Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, krajem avgusta da će Evroprajd „biti otkazan ili odložen”, iz Vlade Srbije su saopštili da misle da trenutno ne postoje bezbednosni uslovi za održavanje ovog događaja.

Dva dana kasnije, Ana Brnabić, predsednica dosadašnje i mandatarka za sastav nove vlade rekla je da „ni prethodna vlada nikom ništa nije zabranjivala”.

„To je više molba nego što im kažemo: ‘nemojte da šetate'”, rekla je Brnabić za Radio-televiziju Srbije.

„Radi se o tome šta je u ovom trenutku moguće i kako čuvamo našu stabilnost.”

Predsednik države je u utorak, 30. avgusta rekao da će „odluke Vlade biti ispoštovane”, kao i da „ako je zabranjen neki skup on ostaje zabranjen”.

„Neće biti nikakvih tuča i nikakvih sukoba”, kazao je Vučić na konferenciji za novinare i naveo mogućnost održavanja skupova u zatvorenom prostoru.

Parade ponosa zabranjene su u Srbiji 2009, 2011, 2012. i 2013.

Ipak, odluku o njihovoj zabrani zvanično nije donosila vlada ili predsednik države već Ministarstvo unutrašnjih poslova, prema Zakonu o javnom okupljanju, koji reguliše proceduru prijave skupova i uslove za njihovo održavanje, kaže advokatica Katarina Golubović.

„Ukoliko je organizator skupa nezadovoljan zabranom, može da se žali Upravnom, pa Ustavnom sudu”, dodaje Golubović za BBC.

Organizatori Evroprajda u Beogradu kažu da „jesu nezadovoljni, ali izjavama političara”.

„Reči – otkazati i odložiti – ne postoje u našem rečniku”, kaže Goran Miletić, jedan od organizatora Parade ponosa, za BBC.

„Čak i da šetnju zabrani policija, to više nije na nama – ljudi će se sigurno okupiti iz revolta.”

Miletić je 1. septembra izjavio da će „u naredna dva dana biti postignut konačan dogovor s predstavnicima države o održavanju Parade ponosa”.

„Ne očekujemo da će MUP doneti rešenje o zabrani okupljanja na otvorenom prostoru”, dodao je Miletić, a prenosi agencija Beta.

„Trenutno svi zajedno radimo na tome da pronađemo rešenje kako da se Evroprajd održi u najboljem redu. Ja sam optimista.”

Evroprajd je zakazan za 17. septembar 2022, a ukoliko MUP odluči da ga zabrani, to po zakonu mora da saopšti četiri dana pre održavanja događaja.

Pored same šetnje, od 12. do 18. septembra najavljen je i veliki broj izložbi, predstava, filmskih projekcija, žurki, koncerata i koktela, u sklopu nedelje Evroprajda.

Organizatori tvrde da prateći događaji ne mogu da se zabrane.

Šta nalaže zakon?

Svi događaji u Srbiji su dozvoljeni dok se ne zabrane, objašnjava Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom).

„Policija nema ovlašćenje da dozvoli određeni skup, već se podrazumeva mora da obezbedi održavanje”, kaže ona.

„Ona je nadležna za zabranu, ako proceni da određeni skup može da izazove teže remećenje bezbednosti u državi.”

Za razliku od šetnje, ostali događaji tokom nedelje Evroprajda, održavaju se u zatvorenom prostoru.

Njih tako nije potrebno unapred prijavljivati niti tražiti dozvolu za održavanje, navodi se u Zakonu o javnom okupljanju.

Ipak, samu šetnju organizator mora da prijavi jer je na otvorenom, objašnjava Golubović.

„Pored toga, ovo je i događaj visokog bezbednosnog rizika”, kaže advokatica.

O zabrani šetnje odlučuje, dodaje ona, policijska stanica MUP-a, u opštini u kojoj se skup održava.

„Ako se događaj zabrani, organizator može da podnese žalbu u roku od 24 sata i to MUP-u grada Beograda”, kaže Golubović.

„Oni imaju opet 24 sata da se izjasne.”

Ukoliko organizator ne obavesti javnost o zabrani skupa ili se ne povinuje odlukama nadležnih, predviđene su kazne od 70.000 di 120.000 dinara, stoji još u zakonu.

Predsednik Srbije rekao je da bi Evroprajd mogao i da se odloži.

„Organizator može da menja i vreme skupa i mesto, ali se to smatra novim skupom i trebalo bi da se podnese nova prijava”, objašnjava Golubović.

Ako se organizatori žale Upravnom sudu, Golubović kaže da zakon ne predviđa rok do kada ovaj organ mora da donese odluku.

„Samo jednom je Upravni sud poništio odluku MUP-a o zabrani okupljanja”, kaže ona.

„Bilo je to okupljanje Srpske radikalne stranke 2018. u Hrtkovcima u Vojvodini”.

‘Litije za spas Srbije’ i moleban patrijarha SPC Porfirija

Miris tamjana širio se centralnim beogradskim ulicama drugu nedelju zaredom dok je veliki broj građana i sveštenika, od kojih su mnogi u rukama nosili ikone, šetalo u znak protesta zbog održavanja Evroprajda u glavnom gradu Srbije.

Najavljeno je još jedno okupljanje „u miru i sa ikonama”, ukoliko održavanje šetnje u okviru Evroprajda, zakazano za 17. septembar, ne bude zabranjeno.

Učesnici traže „zabranu promocije homoseksualne i transeksualne ideologije maloletnicima”, kao i povlačenje već donetih zakona i zabranu donošenja svih drugih zakona koji „udaraju na hrišćanske i porodične vrednosti”.

Protestu su se pridružile i neke od desničarskih grupa poput Narodnih patrola i političkih partija poput Dveri i Srpske desnice.

Protestna šetnja završena je ispred Hrama Svetog Save, gde je u večernjim časovima održan Svenarodni moleban za spas braka i porodice koji je služio patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije.

„Za nas, pravoslavne hrišćane, neprihvatljiva je LGBTI+ ideologije. Ne možemo da prihvatimo nametanje novih društvenih normi koje nije propagirao Bog”, rekao je Porfirije tokom 30-minutnog govora po završetku molitve.

Istakao je da je crkva „protiv svake vrste nasilja, prezira, mržnje, progona”, posebno ako se „nasilje čini u ime crkve i Hrista”.

Šta kažu domaći i strani zvaničnici?

Otkazivanje Evroprajda uslovljeno je težom situacije u kojoj se Srbija nalazi, rekao je u subotu Aleksandar Vučić.

Opisujući stanje u Srbiji, Vučić je pomenuo i energetsku krizu, koja je nastala poskupljenjem energenata zbog rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, ali i Kosovo, odnosno dogovor oko korišćenja ličnih dokumenata sa Prištinom.

„MUP Republike Srbije 96 sati pre samog skupa doneće odluku, a organizatori imaju posle prava da pokrenu spor.

„Mi smo zabrinuti zbog bezbednosne situacije”, rekao je Vučić.

Rekao je da je situacija „teška” i da država ne želi sukobe.

Objasnio je i da je nemoralno da „sebi dajemo za pravo da šetamo gde i kad hoćemo, a jednoj skupini to branimo, kao da to nisu naši građani”.

Svi događaji pre same šetnje, biće održani, rekao je Vučić.

Vlade Srbije ranije je saopštila i da bi „pojedine ekstremističke grupe mogle da iskoriste i zloupotrebe ovaj događaj i volju Srbije da ga organizuje, kako bi dodatno povećale tenzije i uvele Srbiju u nestabilnost”.

Dva dana kasnije, mandatarka Brnabić je kazala da država ne želi bilo kome da uskrati Ustavom garantovana prava, već da je pitanje kakve posledice održavanje takvog skupa može da ima po Srbiju.

„Meni je žao što je tako ali nama je ovaj septembar ‘savršena oluja'”, kazala je Brnabić.

Predsednik Srbije je u utorak, 30. avgusta rekao da neće biti promene odluke o zabrani Prajda.

Moguće otkazivanje Evroprajda izazvalao je reakcije i stranih zvaničnika.

Entoni Blinken, američki državni sekretar, pozvao je Srbiju da omogući održavanje Europrajda.

„Sloboda mirnog okupljanja i izražavanja bitne su komponente zdrave demokracije.

„Pozivamo Srbiju da obnovi svoju predanost domaćinstvu #EuroPride2022. LGBTQI+ prava su ljudska prava”, napisao je Blinken na Tviteru.

Vlasti Srbije treba odmah da ukinu zabranu i da rade sa organizatorima kako bi osigurale bezbednost učesnika, saopštila je međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Hjuman Rajts Voč, a prenose agencije.

Grejem Rid, direktor programa HRV za prava LGBT osoba, ocenio je da odluka Vlade Srbije predstavlja „sramnu predaju i implicitno odobravanje netrpeljivosti i pretnji protivpravnim nasiljem”.

Šta kažu organizatori Evroprajda?

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu se obratili organizatorima Evroprajda povodom potencijalnog otkazivanja ove manifestacije, rekao je Goran Miletić za agenciju Beta.

„Već nedelju dana čekamo da se MUP izjasni o zabrani Evroprajda, ali osim brojnih natpisa u medijima, do nas ništa zvanično nije stiglo.

„Zbog toga apelujem na nadležno ministarstvo da nam, kao organizatorima skupa koji je podržala Vlada Srbije 2019. godine, pisanim putem dostave svoje rešenje”, naveo je Miletić.

Naprotiv, kako kaže, u toku su razgovori sa predstavnicima vlasti razgovaramo o „modalitetima šetnje”, koja je planirana za 17. septembar u 17 časova i u kojoj će učestvovati 15.000 ljudi.

Dodao je da organizatori „neće odustati ni od jednog dela Evropske nedelje ponosa”, a da Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava mora da poštuje svaki potpisnik, pa i Srbija.

„Spremni smo na kompromis i dogovor kako bi Evroprajd protekao u najboljem redu i kako bi u svet otišla jedna lepa i solidarna slika Beograda i Srbije”, ističe Miletić.

Ni u jednom trenutku nije postojala ideja da se Evroprajd otkaže ili pomeri, kazao je on ranije u izjavi za BBC na srpskom.

„Ne očekujemo da će sama šetnja i centralni događaj biti na kraju zabranjeni”, kaže Miletić.

„Ali, ako se to i dogodi, mnogi ljudi su nam već javili da će oni svakako izaći.”

Prvi Evroprajd u jugoistočnoj Evropi, koji bi trebalo da se održi 17. septembra u Beogradu, neće trajati samo jedan dan.

Manifestacija se održava od 12. do 18. septembra, a tokom ove nedelje otvoriće se brojne izložbe, puštati dokumentarni filmovi i predstave.

Predviđene su i međunarodne konferencije i razgovori, radionice, kao i kokteli, koncerti i žurke.

Svi događaji biće posvećeni temi prava i života LGBT+ zajednice.

„Čak i da se šetnja otkaže, cela nedelja će se odvijati prema planu”, kaže Miletić.

„Drugi događaji i ne mogu da se otkažu niti zabrane, jer se odvijaju u zatvorenom prostoru.”

Miletić je u četvrtak potvrdio da između LGBT+ zajednice i predstavnika Vlade Srbije postoje svakodnevni razgovori kako da se prevaziđu „najnovije okolnosti” i da se Evroprajd održi prema planiranom programu.

Dodao je i da komunikacija s najvišim predstavnicima republičke i gradske vlasti ni jednog trenutka nije prekidana.

Organizatori su najavili da zbog Evroprajda u Beograd dolazi oko 20.000 ljudi, kao i 15 poslanika Evropskog parlamenta, zamenica premijera Belgije, nekoliko zvaničnika Evropske unije i zemalja članica.

„Svi su čuli izjave predsednika Vučića i drugih političara u Srbiji”, dodaje Miletić.

„Mogu da kažem da su ljudi iz inostranstva koji planiraju da dođu šokirani izgovorenim i ne mogu to da shvate.”

Svi sa kojima je Miletić razgovarao „kažu da su ove probleme sa otkazivanjem šetnji imali nekada davno, davno u sopstvenim zemljama, ali da su to odavno prevazišli”.

„Nije ovo prvi put da nam dolaze stranci na Prajd, mi smo već osam godina normalno organizovali ovaj događaj”, dodaje on.

„Verujem da ćemo i sada tako.”

Viola fon Kramon, poslanica Evropskog parlamenta i izvestiteljka EU za Kosovo, sastala se u nedelju sa Anom Brnabić.

„Zabrana Evroprajda je neustavna i prema srpskoj i evropskoj sudskoj praksi u oblasti ljudskih prava”, rekla je Fon Kramon za BBC.

„Uprkos osnovanim brigama za bezbednost, ovi postupci neće zameniti poštovanje ljudskih prava i poštovanje najviših standarda osnovnih prava.”

Najava otkazivanja Evroprajda, kaže Miletić, nije odvratila ni one koji su planirali da dođu, a nisu aktivisti.

„Ljudi su ovim izjavama samo više motivisani da dođu da nas podrže”, navodi on.

„Niko nam se nije javio da otkaže.”

Hronologija LGBT+ prava u Srbiji