Kako posluje Nacionalni park Fruška gora: Puno turista, ali malo profita

Srbija ima pet nacionalnih parkova koji su pod posebnom zaštitom države: Frušku goru, Đerdap, Taru, Kopaonik i Šar-planinu.

Njihov status, upravljanje i održivo korišćenje precizno uređuje Zakon o nacionalnim parkovima. Međutim, iza brige o prirodi krije se i ozbiljan poslovno-turistički aparat.

Podaci bonitetne kuće CompanyWall i Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za 2025. godinu otkrivaju jasan ekonomski paradoks: zbirni prihodi i broj turista u nacionalnim parkovima rastu, ali se neto dobit javnih preduzeća drastično topi, piše Biznis.rs.

Analiza finansijskih izveštaja za četiri nacionalna parka (za koja su dostupni podaci) pokazuje da su njihovi zbirni prihodi dostigli 1,59 milijardi dinara, dok je njihova ukupna neto dobit iznosila oko 25,4 miliona dinara.

Zbirni prihodi povećani su za 76,6 miliona dinara, odnosno oko 5,1 odsto, dok je ukupna neto dobit smanjena za 10,34 miliona dinara – pad od oko 29 odsto.

Na ovakav rezultat najviše su uticali slabiji finansijski bilansi Tare i Kopaonika, dok je Đerdap bio svetla tačka sa značajnim skokom profita. Fruška gora je zadržala stabilnu, ali minimalnu profitabilnost.

NP Fruška gora: 106.000 turista za profit od svega 1,5 miliona dinara

Najstariji nacionalni park u Srbiji (26.672 hektara), poznat po bogatom biodiverzitetu i manastirima, predstavlja izuzetno posećenu vikend-destinaciju.

Izvor/ Saznaj više: 021.rs