KAKO JE PUTIN PROPAO ZA ŠEST MESECI Bio je pun sebe kad je najavio napad na Ukrajinu, a pogledajte ga sad: Defanzivan, čvrsto se drži rukama za sto (VIDEO)

Govor 24. februara

Putin je 24. februara u televizijskom obraćanju poručio ukrajinskoj vojsci da “preda oružje i da se povuče kući”. Rekao je da “želi da zaštiti ljude koji su bili pod agresijom i izloženi genocidu osam godina od strane režima Kijeva”.

Akcenat je podvučen i da Rusija “ne planira da okupira teritorije Ukrajine” te da Moskva želi da “demilitarizuje i denacifikuje Ukrajinu”. Nedugo nakon njegovog obraćanja, svetski mediji počinju sa izveštajima o eksplozijama širom Ukrajine i tako je počeo najveći kopneni sukob u Evropi od Drugog svetskog rata.

Dok je Putin tada delovao samouvereno, siguran u brzu i uspešnu pobedu svojih snaga, ubrzo se pokazalo da se planovi Moskve ne razvijaju kako bi trebalo. Ukrajina je od starta pružila žestok otpor, a suočene sa dodatnim problemima – poput logistike, niskog morala i loše opremljenosti – ruske snage ubrzo su povukle svoje duge konvoje oko Kijeva i preusmerile fokus na Istočnu Ukrajinu i region Donbasa.

Početkom jula je padom Severodonjecka i Lisičanska Moskva zauzela jednu od dve oblasti Donbasa, Lugansku, tada držeći u svojim rukama otprilike polovinu Donjecka. Međutim sve se preokrenulo naglavačke po Kremlj kad je Ukrajina početkom septembra pokrenula svoju dugoočekivanu kontraofanzivu.

Za tri dana Ukrajinci su osvojili više nego što su Rusi zauzeli od aprila. Tačno 200. dana invazije ruska vojska je bila primorana na ponižavajuće povlačenje širom linije fronta na istoku, i ustupanje pred ukrajinskim trupama koje su zašle u zauzetu teritoriju do “50 kilometara za svega tri dana”. Ukrajinci su probili liniju fronta istočno od Harkova, primoravajući na povlačenje velike ruske kontingente sa više mesta, od čega su najvažnija Izjum i Kupjansk.

Ni mesec dana kasnije, Kijev je povratio selo blizu istočnog grada Lisičanska, u maloj ali simboličnoj pobedi koja znači da Rusija više nema punu kontrolu nad regionom Luganska, jednog od ključnih Putinovih ratnih ciljeva. Neuspesi na bojnom tlu otežali su postizanje ciljeva “specijalne vojne operacije”, a to je zauzimanje svih oblasti Luganska i Donjecka, a kolaps ruske vojske izazvao je talas kritika među uticajnim ruskim vojnim blogerima i ličnostima u državnim medijima.

Govor 21. septembra

Očajna situacija iznudila je od Putina i očajničke mere. Zato je u utorak u još novom televizijskom obraćanju proglasio “delimičnu mobilizaciju”, preteći nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju Rusije.

-Ne blefiram – poručio je Putin čvrsto se držeći rukama za sto.

– Branićemo teritorijalni integritet Rusije svim raspoloživim sredstvima, pa i nuklearnim. – istakao je ruski predsednik, dodajući da se njegova vojska suočava sa vojnim operacijama kolektivnog zapada na liniji fronta od preko 1.000 kilometara u Ukrajini.

On je istakao da će vojni rezervisti biti pozvani na dužnost i da je taj ukaz već potpisan.

Najavio je i podršku Kremlja za održavanje referenduma za pripajanje Rusiji u četiri regiona – Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu – koja su saopštila u utorak da će od 23-27. septembra održati referendume za ulazak u sastav Rusije. U panici koju su pokrenuli uspesi ukrajinske kontraofanzive i vidno koordinisanom potezu proruski zvaničnici oblasti urgirali su na Kremlj da im da dozvolu za održavanja glasanja što je pre moguće.

Putin je obećao da će Rusija učiniti sve što može da obezbedi uslove za sprovođenje referenduma. Istakao je da su u pitanju zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta Rusije i podrška sunarodnika da sami odrede svoju budućnost.

– Glavni ciljevi operacije ostaju nepromenjeni: LNR je u potpunosti oslobođena, a DNR delimično. Specijalna operacija je bila neophodna radi borbe protiv nacizma u Ukrajini – rekao je Putin.

On je oceio da je Zapad u svojoj agresivnoj antiruskoj politici Zapad “prešao sve granice” i optužio ga da planira da uništi Rusiju i koristi nuklearnu ucenu.