PREDNOSTI OTVORENOG TRŽIŠTA RADA NA BALKANU Od priliva stranih radnika u Srbiju najviše koristi bi imali turizam i ugostiteljstvo

Ugostiteljstvo i turizam, sektori koji su tokom pandemije bili među najpogođenijim i u kojima je puno ljudi ili ostalo bez posla ili napustilo posao zbog krize. Ove godine, došlo je do blagog oporavka.

– U ugostiteljstvu i u hotelijerstvu u turizmu je katastrofalna situacija pre svega sa obrazovanim kadrom koji može na neki način da ispuni one kriterijume koje smo mi postavili u našim poslovima, veliki broj ljudi koji je bio obučen gde je bilo utrošeno veliko vreme energija pa i novac je napustio i više se nije vrato u ovu delatnost, kaže za Euronews Srbija Aleksandar Seničić iz Jute.

Slobodna kretnja radnika kroz Otvoreni Balkan bi mogla da pomognu turizmu.

– Sa te strane možemo očekivati, ja se nadam pre svega iz Makedonije zbog te jezičke barijere sa Albanijom, jedan broj kadrova koji mogu da nadomeste ono što nam trenutno fali. Kada je reč o Albaniji, i tu možemo očekivati, ali verovatno ne za one poslove koji imaju veze direktno sa samim gostima upravo zbog jezičke barijere, već za neke poslove gde nisu diretkno izloženi u komunikaciji, bar ne u prvo vreme, istakao je Seničić.

A manjak se oseća, umnogome, i na pozicijama gde se zahteva visoko obrazovanje, navode u nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tako je IT sektor u stalnoj potrazi za radnicima.

– Razvoj tržišta rada je uslovljen razvojem tehničko-tehnoloških dostignuća i upravo ova nova dostignuća, pogotovo u oblasti informacionih tehnologija, zahtevaju nova znanja i veštine, zahtevaju spremnost lica na promene da se stalno prilagođavaju da stiću nova znanja, da se prekvalifikuju, dokvalifikuju kako bi zadovoljili tržište rada, istakla je Vanja Zlatković iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ipak, realizacija ideje da se nedostatak radne snage nadomesti radnicima iz susednih zemalja, u dobroj meri zavisiće od uslova rada koje poslodavci u tim zemljama budu nudili.