OPASNOST ZA SRBIJU ILI NE? Istražujemo koliko bismo mogli da budemo ugroženi u slučaju NUKLEARNE KATASTROFE u Zaporožju

Da je situacija ozbiljna, pokazuju i raniji izveštaji IAEA u kojem agencija upozorava da postoji “hitna potreba za privremenim merama za sprečavanje nuklearne nesreće”, ali i da je “situacija u Zaporožju bez presedana”.

Ta nukelarna katastrofa je nešto čega se cela Evropa plaši, delom i zbog toga što niko nije siguran šta bi se zapravo desilo, odnosno koliku bi posledicu zaista ostavio potencijalni akcident. Stručnjaci su mahom saglasni sa ocenama da to ne bi baš bile katastrofe razmere Černobilja, kakve smo videli 1986. godine, ali je sigurno da bi nanela veliku štetu ne samo na teritoriji Ukrajine, već i u drugim zemljama.

Koje bi sve zemlje pogodila

Ukrajinski hidrometeorološki centar nedavno je napravio analizu, simulirajući katastrofu i predviđajući kuda bi zračenje sve moglo otići. Prema istraživanju ovog centra, u slučaju velike nuklearne katastrofe, radijacija bi pre svega zahvatila jug Ukrajine (uključujući Krim), a zatim Tursku, Grčku, Bugarsku, Moldaviju i Rumuniju.

“Zaključci iz simulacije veštačke emisije zračenja koja bi trajala 15 sati pokazuju da bi se, kroz vazduh, radijacija iz NE Zaporožje prebacila prvo do Hersonske i Zaporoške oblasti, kao i iznad cele teoritorije trenutno okupiranog Krima. Nakon što pređe Crno more, vazdušna masa bi krenula na zapad, do teritorija Turske, Grčke, Bugarske, Moldavije i Rumunije”, stoji u izveštaju.

Naučnici su pre mesec dana, na osnovu vremenskih uslova koji su tada vladali, otkrili da bi radioaktivni zagađivači mogli da stignu čak do Baltičkog mora na severu, pogađajući usput Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Poljsku, kao i Belorusiju. U pravcu zapada, radioaktivni zagađivači bi ušli u Moldaviju, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku, Češku, ali i Srbiju.

Od Beograda na 1.170 kilometara

Dr Vladimir Udovičić sa Instituta za fiziku je nedavno istakao da “izveštaj IAEA prikazuje realnu situaciju na terenu, ali da ostaje pitanje koliko se on može sprovesti u praksi”.

– To bi najverovatnije izgledalo kao akcident u Černobilju, ali je sada jako teško predivdeti razmere potencijalne katastrofe. Svakako bi došlo do oslobođanja radioaktivnih materija u atmosferu, širenja tog pojasa na samu nuklearnu elektranu, kontaminacija bi potom mogla zahvatiti neke delove Evrope, ali je trenutno nepredvidivo gde bi se taj radioaktivni oblak širio čak i u Evropi – rekao je Udovičić za Juronjuz Srbija.

Koliko bi radijacija mogla da predstavlja opasnost za Srbiju teško je reći, ali nije naodmet napomenuti da je Beograd od Zaporožja udalje vazdušnom linijom 1.170 kilometara, Niš 1.140, a neki gradovi na istočnoj granici svega oko hiljadu kilometara, slobodno se može reći da je ona prilično realna.

Nema potrebe za kupovinu joda

Direktor Direktorata za radijaciju i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Slađan Velinov rekao je za RTS da se zbog trenutne situacije u Zaporožju vrše merenja i gleda svakodnevno šta se dešava u okruženju.

– Ukoliko dođe do bilo čega ozbiljnog, mi ćemo reagovati, posavetovaćemo građane, imamo plan u slučaju akcidenta – napomenuo je Velinov i dodao da ne treba kupovati jod.

Kako je rekao, Srbija prati sve odluke, sve propise Međunarodne agencije za atomsku energiju kao i njene aktivnosti.

“Mi merimo godišnjim moritoringom, ali zbog trenutne krize merimo i gledamo svakodnevno šta se dešava u okruženju. Bilo šta da nam se desi, iste sekunde ćemo reagovati. Ako dođe do nestanka struje, bilo čega na samoj stanici u Zaporožju, pratićemo okolne stanice koje su u krugu od nekoliko kilometara i onda ćemo videti da se bilo šta dešava – objasnio je Velinov.

Ukoliko dođe do akcidenta, procedura je potpuno jasna.

– Nema potrebe za brigom. Mi ćemo tog trenutka, ako se nešto desi, korigovati, radićemo kontrolu hrane koja dolazi odande i kontrolu vode, inače nema potrebe za kupovinom joda. U slučaju da dođe do bilo kakvog nuklearnog incidenta, samo slušajte naše informacije. To je osnovno i glavno, jer jedino mi imamo prave informacije što se tiče takvih stvari – podvukao je Velinov.

Kontrola i/li zabrana neke hrane

Kako je ranije obelodanjeno, mere zaštite stanovništva u slučaju potencijalnog akcidenta na nekoj od nuklearnih elektrana na teritoriji Ukrajine propisivale bi se na osnovu dostupnih informacija i prognoza razvoja akcidenta, količine radioaktivnih materija koje su oslobođene u životnu sredinu tokom akcidenta, kao i na osnovu meteoroloških parametara i drugih relevantnih podataka. Preporuke mera zaštite stanovništva zavisile bi i od vrednosti doze gama zračenja u vazduhu i sadržaja radioaktivnih materija izmerenih u različitim uzorcima iz životne sredine na teritoriji naše zemlje, u vazduhu, padavinama, zemljištu, hrani i vodi za piće.

Kako su istakli naši stručnjaci, “očekivane mere zaštite za stanovništvo Srbije obuhvatalo bi zabranu korišćenja pojedinih prehrambenih proizvoda, redovnu kontrolu uz ograničenu upotrebu određenih proizvoda, pojačanu kontrolu pojedine robe koja se uvozi iz Ukrajine ili zemalja u neposrednoj okolini Ukrajine koje mogu biti pogođene akcidentom”.

Mogu da izdrže pad aviona, ali…

Evropljani dobro pamte havariju u Černobilju 1986. godine i svesni su da bi radioaktivni oblaci ponovo mogli da prekriju celu Evropu. Predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća “Nuklearni objekti Srbije” Ilija Plećaš rekao je za RTS da bi bilo koji akt protiv nuklearke bio samoubilački akt i da imamo razloga za brigu, te da bi u ovom slučaju bilo mnogo gore nego u slučaju Černobilja.

– Svojevremeno smo učili da kontejment druge, treće generacije nuklearki može da zadrži čak i pad aviona. Ne znamo kakve su sada bojeve glave i oružje, da li ono može da probije i u slučaju probijanja zida koje štiti nuklearno jezgro, u najvećoj nuklearnoj elektrani u Evropi – a sastoji se od šest delova – došlo bi do kontaminacije veće od Černobilja – istakao je Plećaš.

Zaporožje, Černobilj i još tri

Pored Zaporožja i najpoznatijeg Černobilja, u kojem se dogodila velika tragedija 1986. godine, Ukrajina ima još tri nuklearne elektrane – Južnoukrajinsku, Hmeljnički i Rovno. Južnoukrajinska se nalazi u pokrajini Nikolajev, 350 kilometara južno od Kijeva. Ima tri reaktora i trenutno je druga najveća u Ukrajini. Hmeljnički se nalazi u Netišinu, počela je sa radom 1981. godine, da bi 2015. Ukrajinci raskinuli ugovor sa Rusijom o završetku izgradnje još dva bloka. Konačno, Rovno se nalazi u oblasti Varaš, ima četiri reaktora, a dobila je licencu za produženje rada do 2037. godine.

Devet mernih stanica, stižu još 33

Odgovarajući na pitanje koliko Srbija ima mernih stanica i da li su rezultati zračenja dostupni javnosti, Srđan Velinov kaže da su rezultati dostupni na njihovom sajtu, a da Srbija ima devet stanica.

– Od Evropske komisije dobili smo projekat, a početkom sledeće godine dobićemo još 33 stanice jer nam je cilj da pokrijemo sve veće gradove u Srbiji, da obnovimo ceo sistem i da ga modernizujemo baš zbog bezbednosti koja je neophodna i zbog praćenja celog sistema – rekao je Velinov.

U TOP 10 najvećih na svetu

Zaporoška nuklearna elektrana je najveća nuklearka u Evropi po broju blokova i kapacitetu, a stručnjaci smatraju da bi eventualna nuklearna katastrofa u njoj bila gora nego černobiljska 1986. godine. Ova nuklearka sagrađena je u jugoistočnoj Ukrajini između 1984. i 1995. godine, najveća je u Evropi, a jedna od deset najvećih na svetu, nalazi se pored grada Enerhodara, nedaleko od reke Dnjepar, a proizvodi struju koja je dovoljna za oko četiri miliona domova, zbog čega ima veliku važnost za obe zaraćene strane.