Ko upravlja našim izborima?

U životu stalno pravimo izbore. Naš život je rezultat svih naših izbora. Često nismo svesni toga kako neki izbori utiču na naš tok života. Neki izbori u životu su se pokazali kao pravi izbori, dok se za neke druge ispostavilo da su promašaji. Šta stoji zapravo iza naših izbora? Da li svesno ili nesvesno pravimo izbore?Kada pravimo izbore od ključne je važnosti koja potreba nas motiviše da je zadovoljimo.

1. Veoma rano u vašem životu počeli ste da pravite izbore i bivate formirani rezulatima vezanim za preživljavanje. Novorodjenče je ranjivo i bespomoćno, porodica je zadovoljavala ovu bazičnu potrebu ali uz izvesnu cenu. Da bi vas prihvatili, morali ste da se povinujete njihovim pravilima, vrednostima i zahtevima. Ljudi su od malena motivisani da prave izbore motivisane primarnim strahom. Sasvim je moguće da ste još tada naučilu da pravite izvore na osnovu toga da li će odluka koju donesete da zadovolji druge a ne vas. Koliko se ta tendencija ukorenila u vama? Da li je i danas vaše preživljavanje realno ugroženo ako napravite izbor koji se ne svidja drugima? Možda i danas verujete da bi vaš posao, egzistencija, krov nad glavom bili ugroženi ako ne budete poslušni. Ako stvarno verujete u to, to je zaista snažna motivacija da održavate poslušnost kao svoj izbor. Ili možda verujete da ne biste mogli da živite bez svog partnera. Tada bi vas potreba za preživljavanjem motivisala da tolerišete zapanjujuće iracionalne stvari da biste “preživeli”. Činjenica je da pretnja vašem opstanku objektivno ne postoji, ako je to vaše duboko uverenje nećete ni pokušati da zadovoljite nijednu drugu potrebu.

Sve dok verujete da je ugrožen vaš opstanak, ta potreba će da dominira a to će pokazati vaši izbori.

2. Dodatak fizičkoj bezbednosti je emocionalna sigurnost. Najveća emocionalna potreba svih ljudi je potreba za prihvatanjem i pripadanjem. Ova potreba ima ogroman uticaj na ono što birate za sebe. Da biste zadovoljili ovu potrebu vrlo je moguće da biste se radije povinovali nego izrazili svoje mišljenje, tačnije razvili obrazac ignorisanja sopstvenih misli i osećanja, umesto da tuđ sud zamenite svojim. Da li umesto svog mišljenja , govorite ono što mislite da ljudi žele da čuju, da biste dobili odobravanje i prihvatanje? Ako je odgovor potvrdan, najverovatnije da prilikom donošenja odluka ignorišete vaše potreba za samopoštovanjem i samoizražavanjem.

3. Ako osećamo da smo lišeni ljubavi, čak i u ranom detinjstvu, u životu ćemo se rukovoditi željom da je nađemo. Ako je želja suviše jaka može nam biti nebitno da li je u tom traganju za ljubavlju narušeno naše samopoštovanje. Tražićemo je po svaku cenu. Neki od naših najvažnijih izbora u životu su možda bili iz potrebe za ljubavlju.

4. Pošto zadovoljimo svoje potrebe vezane za preživljavanje, ostvarimo bazično osećanje sigurnosti i osećamo da smo voljeni, svoje odluke u životu povezujemo sa samopoštovanjem. Nažalost, većina ljudi nema ni najbleđu predstavu o tome šta je samopoštovanje, jer su celog života jurili za tuđom verzijom istog- to jest za spoljašnjim izvorima samopoštovanja. Za mnoge, samopoštovanje ili svest o sopstvenoj vrednosti često se sagledavaju kao funkcija onoga što neko postigne, nagomila ili izvuče od sveta u formi materijalnih dobara, titula, trofeja ili priznanja. Potreba za spoljašnjim izvorima samopoštovanja može da uvede čoveka u zavisnost-da mu bude kao droga. Kod tinejdžera ta potreba za poštovanjem od strane vršnjaka može da dovede doraznih delikventskih ponašanja. Problem je u tome što ono spoljašnje nikako da zadovolji tu potrebu, pa ljudi grčevito nastoje da spoljašnjim potkrepljenjima ispune potrebu koja može da se
ispuni samo iznutra. Kao što sama reč kaže, radi se o samo-poštovanju, poštovanju sebe koje potiče iznutra, a ne iz spoljašnjih izvora. Što vam u većoj meri nedostaje iznutra definisano samopoštovanje, to ste podložniji spoljašnjem uticaju. Ako niste «načisto» sa sobom, oni spolja mogu da dopru do vas i ugroze vaše samopoštovanje. Dejstvo sveta na vidljivu sumnju u sopstvenu vrednost je kao stavljanje soli na otvorenu ranu. Ako ne volite sebe, ne verujete u sebe i ne prihvatate sebe, pokušaćete da nađete nekoga ko će to da radi umesto vas. Očajničko traganje za tim poštovanjem od strane nekog drugog, mimo vas samih, može da ima ogroman uticaj na izbore koje pravite.

5. Ukoliko osećamo da smo zadovoljili više svojih osnovnih potreba, pre ili kasnije počećemo da pravimo izbore koji se zasnivaju na potrebi da izrazimo talenat koji je jedinstveno naš. Ako osećamo da nam je život bezbedan, da smo sigurni, prihvaćeni i voljeni, da imamo poverenja u sebe i sopstvenu vrednost, okrećemo se potrebama višeg reda. Osećamo potrebu da ostavimo svoj trag na ovom svetu. Možda osećamo da moramo da podučavamo, obučavamo, dizajniramo, pišemo, slikamo, kreiramo. Možda osećamo da moramo da imamo decu, ili da putujemo svetomda bismo se izrazili. Tada možda donosimo odluku da pokrenemo sopstveni «biznis» umesto da budemo «šrafić» u nekoj korporaciji ili da se dokazujemo predpostavljenima. Vođeni potrebom
da budemo jedinstveni možda odlučujemo da živimo van grada, u prirodi, ili da se bavimo nekim neuobičajenim poslom. Ova potreba može kod nekih ljudi da bude toliko snažna da će se odreći svega što im je sigurno i predvidljivo-posla, položaja u društvu, čak i porodice, da bi napisali roman, slikali, postali glumci…ili se na neki drugi način izrazili. Potreba za samoizražavanjem može da bude snažan unutrašnji poriv i podsticaj za odluke koje mogu da zbune naše prijatelje i porodicu. Ova potreba može da bude i snažan motiv u traženju i izboru partnera koji je razume i ima sličnu potrebu za samoizražavanjem.

6. Intelektualno ispunjenje. Izbori u ovoj oblasti vođeni su željom za odgovorima: za sticanjem znanja, opšteg i specifičnog, i traženjem odgovora na važna pitanja. Kao što je to slučaj i sa drugim potrebama, i ova potreba, kad se nađemo na tom nivou, može da nas obuzme. Potreba za odgovorima zaista ume da obuzme neke ljude i da, u skladu sa tim, upravlja svim njihovim izborima. Pošto zadovolje ostale svoje potrebe, neki ljudi zauizmu totalno «moždani» pristup životu, a njihovi izbori to i pokazuju. Kada je to slučaj, izbori su često jednodimenzionalni.

7. Duhovno ispunjenje. Izborima ovde upravljaju vizija i cilj koji su iznad naših ličnih interesa. Mnogi smatraju da je ovaj nivo funkcionisanja visoko aktualizovan, jer prevazilazi svakodnevni život, budući da možete da pravite izbore koji su osmišljeni tako da se bave nekim ili nečim za šta smatrate da je iznad vas. Neki ljudi će praviti duhovne izbore koji čak mogu ugrožavati potrebe sa prethodnih nivoa (na primer, humanitarne aktivnosti u opasnim delovima sveta gde im može biti ugrožena i potreba za preživljavanjem) (N. Jovanović).

Dok ste bili mlađi, i zavisni od roditelja, drugi su često pravili izbore umesto vas. Jedan od najvažnijih aspekata odrastanja je učenje kako da sami pravimo izbore. Koja pravila ili principe ste naučili kao dete a koja su vas osposobila za donošenje pravih odluka? Čemu su vas naučili roditelji, a što vam služi kao okvir za prihvatanje ili neprihvatanje mogućnosti koje vam se pružaju u životu? Da li su vam ulili osećaj samopouzdanja u pogledu vaše sposobnosti da pravite samostalne izbore? Ne možete da promenite ono što ne priznate, a priznavanje najvažnijih izbora koje ste do sada napravili u životu, i motiva koji su vas vodili, odlučujući je korak u pravcu pozitivne promene. Bez toga, nastavićete da pravite izbore a da zapravo niste svesni čime se pri tome rukovodite ili čemu težite kada pravite izbore. Možda ustanovite da su mnogi vaši izbori imali negativne posledice, dok su neki bili i pozitivni. Vaš posao je da ih razdvojite jedne od drugih. Budite spremni da sebi iskreno priznate koji su vas izbori doveli tu gde jeste. Ovde nema mesta za razmišljanje iz perspektive žrtve. Bavimo se uticajem koji ste sami imali na svoj život, izborima i odlukama koje ste sami odabrali.

Izvor: stetoskop.info