Hipsterski Nikola Tesla, kakvog još nismo videli: Neobični portret stigao u Beograd, s važnim ciljem

Minđuša u uhu i pirsing u nosu. Moderna frizura plus majica sa znakom za visoki napon. Tetovaže na vratu i rukama su posebna priča. Ovako je čuvenog Nikolu Teslu zamislio izraelski dizajner Amit Šimoni, širom sveta poznat po hipsterskim portretima ličnosti koji su promenile tok istorije.

“Čovek ispred svog vremena”, što je Tesla, kako ističe Šimoni, definitivno bio, stavljen je u naše vreme, baš kao i brojne druge uticajne ličnosti koje su menjale tok istorije. U okviru Šimonijevog projekta Hipstori (HIPSTORY) našli su se Gandi, Frida Kalo, Teodor Hercl, Martin Luter King, ali i savremeni političari poput Putina, Trampa, Bajdena. Norveška Erna Solberg dva puta ga je angažovala da ilustruje njenu kampanju. Svi oni predstavljeni su kao deo hipsterske potkulture, sa jednim ciljem – da se približe novoj generaciji.

Kako je za Telegraf.rs Šimoni rekao, i pre Tesle bavio se naučnicima. Ukrotio je frizuru Alberta Ajnštajna, našminkao Mariju Kiri, tetovirao Galilea… Tesla mu je postao inspiracija kada je shvatio da je reč o “najkreativnijem umu na svetu”.

– Istraživao sam o Tesli, mnogo čitao o njemu i njegovoj genijalnosti. Definitivno je bio ispred svog vremena. Iz njegove glave poteklo je toliko izuma za koje čovečanstvo tada nije bilo spremno, a bez kojih je danas nemoguće zamisliti naš svet. I kao osoba, i kao naučnik bio je izuzetno zanimljiv. Lud, ali na dobar način – kazao je on.

Dok nas sa ovog neobičnog portreta gleda, Tesla je “u najboljim godinama”.

– Ajnštajna sam, na primer, ilustrovao kada je već bio star, dok sam se odlučio za “mladog Teslu”, jer on je tek poslednjih godina postao planetarno popularan, van naučnih krugova. Želim da ga približim mlađoj publici i pomognem im da ga razumeju, da kada ga pogledaju, pomisle: “Ovo je kul tip, želim da budem kao on”.

Misija njegovog projekta Hipstory je, kako kaže, da u prvi plan izbiju pravi influenseri, ljudi na koje zaista možemo da se ugledamo. Stoga je pažljivo odabrao simbole kojim je predstavio Nikolu Teslu. Na vratu mu je “tetovirao” električno kolo, a na ruci toranj na Long Ajlendu. Tetovaža goluba podseća to da je Tesla poslednjih godina svog života sakupljao ove ptice u parku, lečio ih, a onda puštao dalje.

Šimoni podseća da je izražavanje sebe kroz eksterne simbole i radoznalost koju nam tuđe tetovaže, frizure, šminka, odeća bude, uobičajeno u hipsterskoj potkulturi, ali i šire. Ističe važnost približavanja umetnosti i istinskih influensera masi.

– Ranije, ako si želeo da uživaš u umetnosti, išao si u galerije. Danas joj svako ima pristup. I ja želim da moja dopre do što većeg broja ljudi. Zbog toga se Hipstory radovi mogu naći i na podmetačima za čaše, sveskama, majicama. Moja ćerka od dve godine dolazi u studio i zapitkuje me o važnim ženama koje vidi na zidu. Veoma mi je važno što ona odrasta na tim pričama i sa tim uzorima – kaže umetnik.

Portret stigao u Beograd
Nesvakidašnji portret Nikole Tesle nedavno je stigao iz Izraela u Beograd i sada se nalazi u Muzeju Nikole Tesle, nedaleko od “tradicionalnih” prikaza slavnog srpskog naučnika. Portret je muzeju poklonio ambasador Izraela u Srbiji Jahel Vilan, koji je sa svojom suprugom Širi bio gost ove ustanove.

Ambasador Vilan podsetio je da Šimoni predstavlja i mnoge istaknute jevrejske ličnosti.

– Ljudi pre svega, kada vide ovu sliku, treba da obrate pažnju na umetnost, ne da u njoj traže političke izjave. Verujem da ovaj stil doprinosi da Nikola Tesla i druge važni ličnosti budu pristupačnije mladim ljudima. Ako navede čak i nekoliko mladih da se zainteresuju, da odu na Vikipediju i vide ko je Tesla bio (u Srbiji se to, svakako, naveliko zna), umetnost je postigla svoj cilj. Ponosan sam što smo mogli da ovu sliku pokonimo Muzeju i što ju je Muzej prihvatio. Ona svakako nije direktno povezana sa bilo čim što smo ovde videli, sa istorijskim i naučnim sećanjem na Teslu, već iz drugog ugla odaje počast ovom velikom čoveku – rekao je ambasador.

Ovo je bila prva poseta ambasadora i njegove supruge Širi Muzeju Nikole Tesle. Kroz Muzej ih je proveo zamenikom direktorke, Branimirom Jovanovićem, jednim od najboljih poznavalaca Teslinog rada i života, autor stalne postavke i filma koji se posetiocima prikazuje u zgradi u Krunskoj 51.

– Na putu do Muzeja, razmišljao sam kako prikazati tako velika dela kao što su Teslina. Uverio sam se da je to ovde učinjeno na odličan način. Domaćini Muzeja odveli su nas da vidimo sve “skrivene delove” kolekcije, dokumenta i arhivu. I sve je neverovatno – kazao je on, dok je njegova supruga dodala i “veoma dostojanstveno, poučno i sačuvano sa mnogo poštovanja”.

– Svaka zemlja treba da bude ponosna na svoje velikane i čuva podatke o njima. U ovom Muzeju to je urađeno na pravi način, a nadam se da će bogatstvo kolekcije tek biti istaknuto kada Muzej dobije veći prostor – zaključio je ambasador Izraela u Srbiji.

(Telegraf.rs)