Živeo je u strahu jer je mislio da bi zbog njegove nacionalnosti Rusi mogli da ga vide kao metu. Uspešno se skrivao osam meseci, a u javnosti se pojavio tek nakon što su Ukrajinci prošle nedelje ušli u taj grad na jugu zemlje nakon povlačenja Rusa.
– Bilo je trenutaka kada sam bio očajan – ispričao je je Morales “Njujork tajmsu”.
Iako slobodan, Herson je još uvek u mraku. Nema struje, vode, ni grejanja. Većina njegovih stanovnika je pobegla pre više meseci, a Rusi su iz njega tokom povlačenja odneli sve što su mogli, prenosi “Jutarnji list”. Oni žitelji Hersona koji su ostali, svakog jutra su stajali u redu za hleb i vodu. Prvi humanitarni konvoji u grad stigli su tek u utorak, donoseći brašno, sapun, maramice i slatko.
Amerikanac u Ukrajini
Morales je odrastao u Benberiju u Engleskoj, a godinama je predavao englesku književnost u Oklahoma Sitiju u američkoj državi Oklahomi. Pre nego što je Rusija krajem februara napala Ukrajinu, Morales je u Hersonu otvorio školu engleskog jezika.
Tokom prvih nekoliko dana rata u Ukrajini zaglavio je na ruskoj strani fronta. Jednom je pokušao da pobegne preko autoputa koji vodi ka severu Ukrajine, ali vratio se u grad čim je video kako ruski tenkovi idu tim putem. Morales je uspeo da zbrine svoju 10-godišnju ćerku, koja je napustila grad zajedno sa njegovom bivšom suprugom, ali sam nije uspeo da ode.
– Nisam hteo da rizikujem zbog svog pasoša – rekao je on.
Morales nije napravio ništa nezakonito, ali je Kremlj proglasio SAD i sve Amerikance svojim glavnim neprijateljem, pa se plašio da će ga uhapsiti samo zbog toga što je njihov državljanin.
Živeo kao pustinjak
Preživeo je ruski napad na Herson, okupaciju grada i neuspele pokušaje Rusa da asimiliraju delove Ukrajine i uklone svu opoziciju. Rusi su u Herson upali u martu i ulice grada ubrzo su bile pune vojnika i obaveštajaca Savezne ruske bezbednosne službe (FSB) koji su tražili proukrajinske gerilce.
Moralesov se život smanjio na dva stana, njegov i onaj koji pripada njegovoj bivšoj ženi, nervozne šetnje između njih i rekreaciju u dvorištu od kojeg nije otišao dalje dva meseca.
Rođaci njegove bivše žene, Ukrajinke, donosili su mu hranu, a ponekad je išao i u prodavnicu u kojoj je radila tinejdžerka kojoj je verovao. Kako je gajila proukrajinske stavove, nadao se neće da ga preda okupatorima. Ali, takvi odlasci u prodavnicu su bili izuzetak i uglavno je živeo kao pustinjak.
Agenti FSB na vratima
U septembru je jednom izašao u dvorište i video kako ruski vojnici guraju svoje puške kroz poroznu metalnu ogradu. Čim ih je video, vratio se u stan i zaključao vrata. Ubrzo zatim, stigla je ruska patrola. Komšinica mu je rekla da nema izbora i da mora da im otvori vrata.
Kada ih je otvorio, našao se oči u oči sa oficirom FSB. Morales govori ruski, ali ne dovoljno da bi glumio lokalca. Stoga je rekao agentu da je Irac i da se zove Timoti Džozef. Rekao je da je nastavnik engleskog jezika i da je izgubio pasoš. Agent je nakon toga otišao. Komšinica je agentu FSB rekla da “Džozef” nije sumnjivo lice.
– To mi je promenilo perspektivu. Pre sam bio oprezan, a nakon toga sam postao paranoičan – rekao je Morales.
Za njega je to ispitivanje bilo najgore što mu se dogodilo tokom okupacije. Veruje da je živu glavu sačuvao samo zato što oni koji su taj dan došli u njegovu zgradu “nisu bili najbistriji na svetu”.
Odlazak iz stana
Amerikanac je nakon toga napustio taj stan i nije se vraćao u njega sve dok Ukrajinci nisu ušli u Herson, navodi “Jutarnji list”. Bojao se da bi ruske snage mogle da se vrate i ponovo ga ispituju.
Vreme je provodio gledajući filmove koje je imao pre invazije. Kad bi hodao ulicama, plašio se da će sresti poznanike, pogotovo one starije koji kao nisu bili svesni u kakvoj su opasnosti. Stariji građani Hersona bi se na ulici pozdravljali kao da grad nije okupiran. Iako mu je svaki izlazak na ulicu predstavljao rizik, nijedan komšija ili poznanik ga nije izdao.
Dok je bio u svojevrsnom zatočeništvu, Amerikanac je pomoću komšijine internete veze uspeo da stupi u kontakt sa svojim učenicima i predaje im engleski. Među polaznicima je bilo i Ukrajinaca, ali i stanovnika drugih zemalja.
– Zbog toga sam ostao pri zdravoj pameti – rekao je Morales, koji je većinu nastavničkog posla odradio bez naknade.
“Znao sam da su otišli kad sam video zastavu”
Morales se zabrinuo kada se jedna ruska porodica uselila u stan u zgradi nedaleko od njegove. Mislio je da se radi o zvaničniku ruskih vlasti koje su tokom okupacije vodile grad.
Morales je nakon više meseci života pod okupatorom primetio nešto što su uočili i drugi građani Hersona – kohezija ruske vojske postepeno je slabila. Vojnici nisu bili disciplinovani, delovali su oronulo, a češće su vozili ukradena vozila nego što su obavljali vojničke dužnosti.
Tokom poslednjeg meseca okupacije, Amerikanac je uočio da su ruski vojnici skupe automobile koje su vozili po gradu izvukli iz Hersona pomoću teretnjaka. To mu je, kako je rekao, “dalo nadu”. Nedelju dana pre oslobođenja grada Morales nije mogao da čita vesti jer u Hersonu nije bilo struje. U petak 11. novembra je u gradu primetio automobil sa ukrajinskom zastavom zavezanom za antenu.
– Tada sam znao da su Rusi otišli – rekao je Morales, koji se pridružio Ukrajincima koji su na ulicama slavili oslobođenje grada.
Premda je srećan što je grad slobodan, on ipak planira da napusti Herson.
– Moram da se udaljim od toga što se tamo dogodilo – zaključio je on.
Preminulo još 14 pacijenata, novozaraženih 5.982