Proširene vene i kapilari, zašto noge otiču i kako im prirodno vratiti lakoću

Skoro svaki čovek koji dugo stoji ili dugo sedi zna taj osećaj. Ujutru je obuća komotna, a uveče je čarapa ostavila trag u koži, noge su napete, teške i pekuće, a ponekad se noću javljaju i grčevi. To nije obična zamorenost mišića, to je znak da se krv u venama nogu zadržava duže nego što treba. Vene nogu imaju najteži zadatak u celom krvotoku, jer krv iz stopala moraju da vrate uvis, protiv sile gravitacije, i to bez sopstvene pumpe. Zato zdravlje nogu zavisi od tri stvari koje moraju da rade zajedno, od zalisaka u venama, od mišića potkolenice i od čvrstine samog venskog zida. Kada bilo koji od ta tri elementa oslabi, počinje priča o proširenim venama.

Kako vene zapravo rade i gde se lanac prekida

Duboke i površinske vene nogu opremljene su sitnim zaliscima koji funkcionišu kao jednosmerni ventili. Oni dopuštaju krvi da ide ka srcu, a zatvaraju se da spreče da se vrati nazad. Pokretač celog sistema je mišić potkolenice, koji se pri svakom koraku steže oko dubokih vena i istiskuje krv uvis, zato se u fiziologiji i naziva mišićno venska pumpa. Kada čovek dugo stoji nepomično ili dugo sedi sa savijenim kolenima, ta pumpa jednostavno ne radi. Krv se nakuplja, pritisak u veni raste, zid vene se rasteže i zalisci koji su prethodno savršeno prilegali više se ne zatvaraju do kraja. Tako nastaje venski refluks, vraćanje krvi nadole, a upravo taj mehanizam objašnjava zašto se stanje samo pogoršava ako se ništa ne promeni.

Zašto se javljaju kapilari, otok i osećaj težine

Kada pritisak u sitnim krvnim sudovima naraste, njihov tanak zid propušta tečnost u okolno tkivo i noga otiče. Isto povišenje pritiska širi i najsitnije kapilare koji se onda vide kroz kožu kao plavičaste i crvenkaste mrežice na potkolenici i butini. Tečnost i produkti metabolizma koji se zadržavaju u tkivu draže nervne završetke, pa se javljaju bol, svrab, pečenje i noćni grčevi. Ako stanje potraje godinama, koža potkolenice postaje tanja, tvrđa i tamnija, javljaju se pigmentacije oko gležnja i u najtežim slučajevima venski čir. Zato prošireni kapilari nisu samo estetski problem, oni su prvi vidljivi signal da venski sistem radi pod pritiskom.

Ko je najviše izložen riziku

Genetika je najjači pojedinačni faktor, jer se sklonost ka slabijem vezivnom tkivu i slabijim zaliscima nasleđuje. Uz nju idu profesije koje zahtevaju višečasovno stajanje, kao što su prosvetni radnici, frizeri, prodavci, kuvari, medicinske sestre i hirurzi, ali i one sa dugim sedenjem, od vozača do kancelarijskih radnika. Trudnoća donosi dvostruko opterećenje, jer se povećava količina krvi u telu, a hormoni istovremeno omekšavaju zidove krvnih sudova. Prekomerna telesna masa, hronični zatvor, pušenje, visoke potpetice, uska odeća i toplota takođe pogoršavaju stanje. Vredi znati da toplota širi krvne sudove, pa dugo sunčanje, vruće kupke i sauna kod osobe sa proširenim venama gotovo uvek pojačavaju otok i osećaj težine.

Šta prirodni pristup može, a šta ne može

Bilo bi neiskreno reći da bilo koji melem može da vrati već propali zalisak u prvobitno stanje ili da nestane velika vijugava vena. Ono što prirodni pristup može, i u čemu je izuzetno koristan, jeste da radi na svemu ostalom. Da smanji otok, ublaži bol i pečenje, popravi lokalnu cirkulaciju u koži, ojača zid sitnih krvnih sudova, smanji sklonost ka novim kapilarima i zaustavi napredovanje stanja. Za većinu ljudi upravo to je ono što im menja kvalitet dana. Zato tradicionalni melemi za noge nisu zamena za kretanje i za lekarsku procenu, ali su njihova najlogičnija dopuna. Jedan primer takvog pristupa je prirodni melem za proširene vene i kapilare napravljen od pčelinjeg voska, hladno ceđenog maslinovog ulja i planinskog bilja.

Biljke koje tradicionalno stoje u osnovi ovakvih melema

Rastavić

Rastavić, latinski Equisetum telmateia, ključna je biljka za vezivno tkivo. Bogat je kremenom kiselinom, dakle silicijumom u obliku koji tkivo može da iskoristi, a silicijum je gradivni element kolagena i elastina. Pošto zid vene svoju čvrstinu duguje upravo kolagenu i elastinu, rastavić se generacijama koristi kao biljka koja jača krvne sudove i smanjuje njihovu sklonost ka rastezanju. Uz to sadrži saponin ekvizetonin, tanine, flavonoide, jabučnu i oksalnu kiselinu i vitamin C, pa deluje i blago stežuće i protivupalno na otečeno tkivo.

Hajdučka trava

Hajdučka trava, latinski Achillea millefolium, u ovoj kombinaciji ima dvostruku ulogu. Njeni azuleni iz etarskog ulja smanjuju upalu i crvenilo, a vitamin K i gorka materija ahilein tradicionalno se povezuju sa jačanjem tonusa krvnih sudova i smanjenjem sklonosti ka sitnim potkožnim krvarenjima i modricama. Za kožu na kojoj su kapilari popucali to je važno, jer se ublažava i vidljivost promena i osetljivost tkiva.

Kantarion

Kantarion, latinski Hypericum perforatum, unosi flavonoide poput hiperozida, rutozida i kvercitrozida. Rutozid je najpoznatiji predstavnik grupe supstanci koje se decenijama koriste u preparatima za vensku cirkulaciju, jer smanjuju propustljivost sitnih krvnih sudova. Manja propustljivost znači manje tečnosti u tkivu, a to se u svakodnevnom životu oseti kao manji otok. Kantarionovo ulje uz to smiruje i tanku, iritiranu kožu potkolenice.

Neven

Neven pomaže tamo gde je koža već počela da trpi. Karotenoidi, fitosteroli, sluzi, smole i salicilna kiselina iz njegovog cveta smanjuju crvenilo i svrab, omekšavaju stvrdnutu kožu i podržavaju obnovu površinskog sloja. Kod ljudi kod kojih venska slabost traje godinama, upravo je nega kože ono što sprečava dalje komplikacije.

Kopriva

Kopriva, latinski Urtica dioica, jedna je od najstarijih narodnih biljaka za cirkulaciju. U listu ima obilje hlorofila, vitamina C i K, tanina, karotena, fitosterola, lecitina i kremene kiseline. Kombinacija vitamina C i K u istoj biljci nije česta, a oba su direktno povezana sa čvrstinom kapilara. U melemu kopriva doprinosi lokalnom osveženju i boljem prokrvljivanju površinskih slojeva kože.

Zova

Zova, latinski Sambucus nigra, tradicionalno je poznata po tome što pomaže telu da izbaci višak tečnosti. U cvetu zove nalaze se flavonski heterozid rutozid, tanini, malo etarskog ulja, smole i organske kiseline. Rutozid je i ovde ono što je najvrednije, jer se od njega u fitoterapiji očekuje smanjenje propustljivosti kapilara i time manje nakupljanje vode u nogama.

Etarsko ulje limuna

Etarsko ulje limuna daje melemu osvežavajući osećaj i tradicionalno mu se pripisuje korisno dejstvo kod proširenih vena i hemoroida, uz podršku tonusu krvnih sudova. Taj hladan osećaj pri nanošenju nije samo prijatan, on subjektivno smanjuje osećaj težine i pečenja u nogama, što ljudima koji celi dan stoje znači vrlo mnogo.

Pčelinji vosak i maslinovo ulje

Osnova melema mora biti takva da omogući masažu, jer se kod venskih problema efekat postiže i samim pokretom ruke. Hladno ceđeno maslinovo ulje daje glatko klizanje, hrani tanku i suvu kožu potkolenice i unosi vitamin E kao zaštitu od oksidativnog stresa. Pčelinji vosak, uz mali procenat biljnog voska candelilla, daje melemu strukturu koja se lako razmazuje i ostaje na koži dovoljno dugo da aktivne materije stignu u tkivo.

Kako se melem nanosi da bi zaista pomogao

Način nanošenja kod venskih problema važan je gotovo koliko i sastav. Melem se uvek utrljava od stopala i gležnja prema kolenu i butini, dakle u smeru toka krvi ka srcu, laganim i ravnomernim pokretima, nikada oštrim pritiskom i nikada nadole. Preporučuje se dva do tri puta dnevno, obavezno uveče, a najbolji rezultat se dobija ako se posle nanošenja noge podignu iznad nivoa srca dvadeset minuta. Kod izraženog otoka korisno je i jutarnje nanošenje pre navlačenja kompresivnih čarapa. Direktno na venski čir ili otvorenu ranu ne treba nanositi ništa bez saveta lekara. Prvi znaci poboljšanja obično su smanjenje otoka i grčeva, potom prestanak osećaja težine, a vidljivo povlačenje kapilara zahteva nedelje redovne primene.

Navike koje rade više od bilo kog preparata

Kretanje je jedini pravi lek za vensku pumpu. Trideset minuta hoda dnevno, vožnja bicikla, plivanje i obična vežba podizanja na prste dok se stoji, sve to aktivira potkolenicu i istiskuje krv uvis. Ako posao zahteva stajanje, vredi prebacivati težinu sa noge na nogu i praviti kratke šetnje na svakih pola sata, a ako zahteva sedenje, treba ustajati često i izbegavati prekrštanje nogu. Spavanje sa blago podignutim nogama, dovoljno vode, manje soli, više vlakana zbog izbegavanja zatvora, izbegavanje vrućih kupki i saune, komotna odeća i obuća sa nižom potpeticom, to su sve male stvari koje zajedno daju veliki rezultat. Kompresivne čarape su najefikasnija nefarmakološka mera i vredi ih uzeti ozbiljno, a ne kao znak predaje.

Kada je pregled lekara obavezan

Postoje situacije u kojima se ne čeka. Naglo otekla jedna noga, bol u potkolenici pri hodu ili pri pritisku, toplina i crvenilo duž vene, otvorena ranica na gležnju koja ne zarasta, kao i tvrda i bolna vena, zahtevaju hitan lekarski pregled jer mogu biti znak tromboze ili upale vene. Isto važi i za obilno krvarenje iz proširene vene. Ultrazvučni pregled krvnih sudova nogu je jednostavan i bezbolan i pokazuje da li zalisci propuštaju, pa je najbolja polazna tačka pre svake dugoročne odluke.

Proširene vene su bolest pritiska i vremena, i zato se najbolje savladavaju svakodnevnim navikama, a ne jednokratnim rešenjima. Kretanje vraća pumpu u pogon, podignute noge smanjuju pritisak, a lokalna nega preparatom koji jača kapilare, smanjuje otok i smiruje kožu čini svakodnevni život znatno lakšim. Rastavić, hajdučka trava, kantarion, neven, kopriva i zova generacijama su bili odgovor ljudima koji su ceo život proveli na nogama, a savremena analiza njihovog sastava pokazuje zašto to iskustvo ima čvrstu osnovu. Noge nose celo telo, i zaslužuju da im se svakog dana posveti barem nekoliko minuta.