10 veština za opstanak u AI svetu!

Tržište rada do 2030. godine biće oblikovano brzim tehnološkim promenama, razvojem veštačke inteligencije i sve većim jazom između obrazovanja i potreba poslodavaca. Zato treba biti spreman i ovladati veštinama koje prate ove promene.Poslovni svet se menja brže nego što obrazovni sistem može da prati. Veštačka inteligencija preuzima rutinske zadatke, novi profili se pojavljuju iz godine u godinu, a kompanije sve glasnije govore o jednom problemu: ne mogu da pronađu zaposlene koji imaju prave veštine. Ne radi se o tehničkom znanju. Niti o diplomama. Radi se o onome što zaista pravi razliku.

Inicijativa “Digitalna Srbija” u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, sprovela je istraživanje među kompanijama, pretežno velikim, međunarodnim, iz IT, finansijskog i telekomunikacionog sektora, kako bi mapirali šta poslodavci zaista traže danas i šta će tražiti u narednih pet godina.

Rezultati su objavljeni u izveštaju remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti i jasno pokazuju da se na tržištu rada otvara ozbiljan jaz između onoga što škole i fakulteti mogu da pruže kroz svoje obrazovne programe i onoga što je kompanijama zaista potrebno.

Svetski ekonomski forum u svom Future of Jobs Report 2025 procenjuje da će 39% ključnih radnih veština biti izmenjeno do 2030. godine. Istovremeno, 170 miliona novih radnih mesta biće kreirano globalno, a 92 miliona postojećih će nestati. Matematika je jasna: oni koji se ne prilagode teže će pronalaziti svoje mesto na tržištu rada.

U nastavku izdvajamo 10 veština koje, na osnovu našeg istraživanja, ali i globalnih trendova, postaju presudne na tržištu rada.

Fleksibilnost i prilagodljivost

Čak 81,8% kompanija u Srbiji ovu veštinu stavlja na vrh liste prioriteta za narednih pet godina. U okruženju gde se alati, procesi i čak opisi poslova menjaju iz kvartala u kvartal, sposobnost brze prilagodljivosti postaje neophodna veština, a ne dodatna prednost. Svetski ekonomski forum svrstava adaptabilnost među pet najtraženijih veština globalno do 2030. godine.

Kontinuirano učenje

Isti procenat kompanija (81,8%) u Srbiji ističe kontinuirano učenje kao jednako kritičnu veštinu. Ne radi se o jednom kursu godišnje, niti o master programu. Reč je o mentalitetu stalnog usavršavanja, sposobnosti da se nova znanja usvajaju brzo i primenjuju odmah. Zanimljivo je da ovu veštinu domaće kompanije rangiraju znatno više nego što je to slučaj na globalnom nivou, gde ne ulazi ni u prvih pet.

Analitičko razmišljanje

57,6% kompanija navodi analitičko razmišljanje kao ključnu veštinu. Radi se o sposobnosti da se iz gomile podataka izvuče zaključak, da se problem sagleda strukturirano i da se donese odluka na osnovu dokaza, a ne intuicije. Svetski ekonomski forum ovu veštinu svrstava na prvo mesto po važnosti do 2030. godine.

Kreativno razmišljanje

Više od polovine anketiranih kompanija (51,5%) kreativnost stavlja visoko na listu. Ovde nije reč o umetničkoj kreativnosti, već o sposobnosti da se za stari problem nađe novo rešenje, da se poveže ono što na prvi pogled nema veze i da se predloži nešto što AI još uvek ne može da smisli. Upravo tu leži prostor koji algoritmima trenutno nije u potpunosti dostupan.

Veštačka inteligencija i mašinsko učenje

Čak 90,9% kompanija smatra AI ključnom tehničkom veštinom za narednih pet godina. Ali ovde je važna nijansa: ne govori se samo o inženjerima koji razvijaju modele, već i o razumevanju kako AI funkcioniše, kako se koristi odgovorno i kako se njeni rezultati kritički procenjuju. Kompanije sve glasnije poručuju: AI neće zameniti ljude, ali će zameniti one koji ne umeju da je koriste.

Rad sa podacima i analitika

66,7% kompanija ovu oblast svrstava u tehničke prioritete. Podaci su nova nafta, ali samo ako neko ume da ih analizira. Sposobnost čitanja, interpretacije i vizualizacije podataka postaje tražena daleko izvan IT sektora. Marketinški stručnjaci, HR menadžeri i finansijski analitičari svi rade sa podacima i svi moraju znati kako da ih koriste.

Izvor/ Saznaj više: netokracija.rs