Analiza: Kako vetroelektrane utiču na poljoprivredu?

Sa porastom kapaciteta vetroelektrana u Srbiji, u domaćoj javnosti su se pojavile strepnje da vetrenjače štetno utiču na poljoprivredno zemljište i proizvodnju. Ispitali smo šta o tome kažu poljoprivrednici, ali i nauka

Dolovo, selo nadomak Pančeva, danas je mesto jednog važnog i potencijalno kontroverznog susreta.

Naime, ovo selo, koje već vekovima ima tradiciju ratarstva, poslednjih godina transformisalo se i u čvorište zelene energije.

Od oktobra 2019. godine, u ovom selu struju proizvodi Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji. Sa svojih 57 turbina, Čibuk 1 proizvodi dovoljno struje za pokrivanje potreba oko 113.000 domaćinstava – više nego što ih ima u čitavoj Južnobanatskoj oblasti.

Da li je Dolovo primer uspešnog suživota tradicije i nove tehnologije? Ili su vetroelektrane, kako se u Srbiji sve češće i sve glasnije polemiše, usled promena koje izazivaju u mikroklimi, štetne po okolnu poljoprivrednu proizvodnju?

Pitanje je komplikovanije nego što možda izgleda na prvi pogled. Kako bismo pokušali na njega da dobro odgovorimo, okrenuli smo se kako iskustvima sa terena, tako i nauci.

Vetrenjače kao džinovski mikser vazduha: Iskustva sa terena

Kada u vojvođanskim oranicama niče tehnologija na koju stanovništvo nije naviklo, nije neobično da se jave skepsa, oprez, pa čak i otpor. Pogotovo kada uzmemo u obzir razmere vetrenjača.

„U onaj ‘šešir’ gore na vetrenjači mogu da uteram traktor”, slikovito nam je objasnio jedan poljoprivrednik iz Dolova koji je želeo da ostane anoniman, aludirajući verovatno na kućište rotora.

Mada sa zemlje to kućište deluje kao sitna tačka na horizontu, posredi je samo prostorna iluzija – vetrenjače su izrazito velike, a njihov uticaj na neposredno okruženje prevazilazi estetiku. Ključni fenomen koji se ovde dešava je mehaničko mešanje slojeva vazduha.

Od sagovornika smo čuli čitav niz drugih potencijalnih posledica – npr. po samo zemljište po kojem se kretala teška mehanizacija tokom izvođenja radova, ili po njegovu cenu, kao i u pogledu mikroplastike od elisa ili povećanih nivoa buke.

„U ispitivanjima i elaboratima koji se mogu dobiti na uvid uvek se spominje buka jedne vetrenjače”, priča ovaj poljoprivrednik. „Ali to je kao orkestar. Jedan čovek nije isto glasan kao kada peva njih 10-15 zajedno. Kumulativni, odnosno zajednički uticaj je mnogo veći. To zavisi i od smera vetra. Čujemo ih kada vetar duva ka naselju. Sada kada nas zaokruže vetrenjačama, sa koje god strane duva, mi ćemo ih čuti. To je primedba nas kao zajednice, ne samo poljoprivrednika.”

Lokalni uticaj vetroparkova nije predmet samo rasprava između poljoprivrednika i zajednica sa jedne i investitora sa druge strane. U naučnim radovima poput ovog iz Kine primećuje se da vetrenjače mešanjem vazduha doprinose i porastu noćnih temperatura zemljišta.

Uprkos tome što vetrenjače u Banatu i u Unutrašnjoj Mongoliji dele hiljade kilometara, ovi uvidi ukazuju na to da svaka intervencija u prostoru, pa i ona najzelenija, ostavlja neki otisak.

Izvor/ Saznaj više: klima101.rs