Erdogan s Putinom danas u Sočiju

1
Једно од малобројних савезништава чланице НАТО-а и Русије: Ердоган и Путин (Фото EPA-EFE/Vladimir Smirnov/ Sputnik)
Predsednik Turske je prvi lider neke države NATO-a koji ide u posetu Rusiji posle vojne intervencije u Ukrajini

Posle uspešnog posredovanja u postizanju dogovora Rusije i Ukrajine o izvozu žitarica, Turska nastavlja diplomatske aktivnosti kako bi se uspostavio mir u regionu Crnog mora. Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan sastaće se danas u Sočiju i razgovarati o bilateralnim i regionalnim pitanjima, zvanično je potvrđeno u Ankari i Moskvi. Predsednik Turske je prvi lider neke zemlje NATO-a koji ide u posetu Rusiji posle vojne intervencije u Ukrajini, koja je počela 24. februara.

Na dnevnom redu jednodnevne posete biće bilateralna pitanja, kao i pokušaj Ankare da se pronađe političko rešenje krize u Ukrajini, pošto Erdogan od početka sukoba nastoji da u Istanbul za isti sto dovede Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina, tvrde lokalni mediji. Detalji se ne iznose, ali se saznaje da će posle uspešnog dogovora oko izvoza žitarica Ankara sada pokušati da posreduje kako bi se našlo i političko rešenje za sukob u Ukrajini.

„Dogovor o transportu žita, u kojem je Ankara imala ključnu ulogu, mogao bi da stvori povoljnu klimu i za razgovore o prekidu oružanih operacija u Ukrajini i pronalaženju političkog rešenja. Nadamo se da ćemo uskoro imati dobre vesti o novim susretima na više nivoa uključujući i šefove država dve zemlje”, kaže Ibrahim Kalin, spoljnopolitički savetnik turskog predsednika.

Ali to sigurno neće ići brzo i bez novih trzavica, pošto su Kijev i Moskva krajem marta prekinuli pregovore o pronalaženju mirnog rešenja. Erdogan održava stalne kontakte, telefonske ili direktne, sa Zelenskim i Putinom, kako bi, pre svega, sačuvao bezbednost svoje zemlje.

Pre dve nedelje lideri Rusije i Turske sreli su se u Teheranu, gde su s domaćinom Ebrahimom Raisijem razgovarali o političkom rešenju krize u Siriji. Tri zemlje već godinama uspešno balansiraju i dosad su uspevale da izbegnu direktne međusobne sukobe, iako na Bliskom istoku podržavaju različite strane: Teheran i Moskva sirijskog predsednika Bašara el Asada, a Ankara opozicione grupe. To pitanje će 5. avgusta takođe biti na stolu u Sočiju, pogotovo što Ankara najavljuje prekograničnu vojnu intervenciju protiv „kurdskih terorista” u pograničnom području Sirije, čemu se Moskva protivi.

Ohrabrena dogovorom oko žita, Ankara sada pokušava da zaustavi dalje zaoštravanje krize u Ukrajini, koja bi mogla da se prelije u druge zemlje u regionu. To potvrđuje pojava pomorskih mina koje su duže vreme nekontrolisano plutale Crnim morem i ugrožavale i turske ribare. Tu su i Bosfor i Dardaneli, na čijim obalama živi gotovo 20 miliona ljudi, dakle svaki četvrti stanovnik Turske. Sada su mine uklonjene kako bi ukrajinski brodovi mogli bezbedno da transportuju žito do kupaca na Bliskom istoku i Africi, ali u Ankari očigledno strahuju od novih bezbedonosnih izazova.

Dogovor koji je prošle sedmice, uz podršku Ujedinjenih nacija, postignut u Istanbulu, kako je rekao generalni sekretar Antonio Guteres, predstavlja „svetionik nade” za rešenje krize u Ukrajini, ali u ovom trenutku predsednici Rusije i Ukrajine ne pokazuju spremnost da se nađu za istim stolom. U Moskvi smatraju, kako saznaju istanbulski mediji, da taj susret treba dobro pripremiti da se ne bi pretvorio u puku razmenu optužbi i samoreklamiranje jedne strane, dok u Kijevu očigledno pokušavaju da prethodno povrate izgubljene teritorije na istoku zemlje kako bi stekli bolje pozicije za pregovaračkim stolom.

„Moramo da vodimo računa o našim nacionalnim interesima”, odgovaraju u Ankari na kritike saveznika da Turska, igrajući na dve karte, ne vodi dovoljno računa o interesima NATO-a, čiji je član već sedam decenija. Predsednik Erdogan, podsetimo, osudio je „rusku aneksiju Krima” i podržava teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, ali je odbio da uvede sankcije Moskvi pošto Turska s Rusijom ima ogromnu robnu razmenu (40 milijardi dolara godišnje), uvozi 50 odsto potrebnog tečnog gasa i kupila je ruske raketne sisteme S-400, što je izazvalo oštre kritike u alijansi, pogotovo u Pentagonu. Ankara i s Kijevom ima razvijene odnose i saradnju, ekonomsku i vojnu, i prodaje mu dronove „bajraktar”, što je izazvalo kritike u Moskvi.

Izvor: Politika.rs

 

1 comment

Ostavite komentar

Pošaljite vest